Prvi i osmi razred na daljinu

ivanaN_dunjaK

Ivana Norac i Dunja Kufner

Sažetak

Ovaj rad donosi usporedbu rada u prvom i u osmom razredu osnovne škole s naglaskom na komunikaciju, motivaciju, vrednovanje i aktivnosti i povratne informacije. Metodom strukturiranog grupnog intervjua provedenim s razrednicama prvih i osmih razreda Osnovne škole Kneževi Vinogradi željelo se saznati kako se komuniciralo u njihovim razredima, na koje načine su motivirale učenike za obavljanje zadataka i ostvarivanje ishoda, vrednovale radove učenika, je li bilo poteškoća u vrednovanju te kako se može usporediti dobivanje povratnih informacija u školi na daljinu i u klasičnoj školi.

Ključne riječi: prvi razred, osmi razred, škola na daljinu, komunikacija, motivacija, vrednovanje.

Uvod

Djeca u prvom razredu uče što znači pohađati školu (Phelan. Schonour, 2006.). Dijete tada dobiva prve velike obveze, susreće se s novim ljudima, stječe nove prijatelje i nove spoznaje o svijetu. Također, dobiva nove spoznaje o sebi i počinje prihvaćati obveze koje donosi škola (Barbir, [s.a]). Preduvjet prihvaćanju obveza koje donosi škola je sigurnost. Dijete, odnosno učenik, mora se u razredu osjećati sigurno, mora imati osjećaj važnosti, da je učenje zabavno i da je sposobno donositi odluke (Kljajič, [s.a.]). Dijete u prvom razredu nadograđuje vještine čitanja i pisanja stečene u predškolskoj dobi. U osmom razredu učenici se pripremaju za polazak u srednju školu te uče nove i kompleksnije vještine. Od učenika se očekuje da sami znaju donositi zaključke te verbalno i napismeno objasniti što i kako uče. Njihove vještine čitanja i pisanja se u osmom razredu nadograđuju i usavršavaju (Scholastic, 2020.).

Nastava na daljinu nametnula je nove načine učenja i poučavanja. Učenici osmih razreda OŠ Kneževi Vinogradi poučeni su uporabi tabletnih računala i snalaženju u aplikaciji za uspostavu nastave na daljinu Microsoft Teams. Učenici prvog razreda u početku nastave na daljinu povezali su se putem aplikacije Rakuten Viber, te su se nakon kratkog vremena uključili u MS Teams.

Hipoteze

Ovaj rad temelji se na četirima hipotezama:

  1. Komunikacija s prvim razredom teže je ostvariva nego s osmim razredom.
  2. Učenici prvog razreda motiviraju se pohvalama i opomenama više nego učenici osmog razreda.
  3. Vrednovanje rada učenika osmih razreda više je ostvarivo nego u prvom razredu.
  4. Učenici osmog razreda aktivniji su u nastavi na daljinu nego učenici prvog razreda.

Metodologija

Metodom strukturiranog grupnog intervjua provedenim s razrednicama prvih i osmih razreda OŠ Kneževi Vinogradi željelo se saznati u kojoj su mjeri komunicirale s učenicima, roditeljima i ostalim učiteljima, na koje načine su motivirale učenike za obavljanje zadataka i ostvarivanje ishoda, vrednovale radove učenika, je li bilo poteškoća u vrednovanju te kako se može usporediti dobivanje povratnih informacija u školi na daljinu i u klasičnoj školi.

Intervju je bio postavljen u aplikaciji Microsoft Forms s unaprijed postavljenim pitanjima. Sve su ispitanice odgovorile su na sva pitanja. Prvo pitanje intervjua odnosilo se na razred, te su intervjuirane tri ispitanice razrednice prvih razreda i dvije razrednice osmih razreda.

Drugo pitanje odnosilo se na komunikaciju i glasilo je: „U kojoj ste mjeri komunicirali sa učiteljima, roditeljima i učenicima te je li bilo poteškoća u komunikaciji i kako ste poteškoće riješili?“. Sve ispitanice odgovorile su da se komuniciralo svakodnevno, putem MS Teams-a, putem grupa na Viber-u, telefonskih poziva i e-pošte. Razrednice osmog razreda navode da se komunikacija ostvarivala putem Facebook grupe koja postoji otprije, a kao poteškoću navode da se neki pojedinci uopće nisu javljali, dok razrednice prvih razreda navode da su poteškoće bile tehničke prirode.

Treće pitanje odnosilo se na motivaciju i ishode, i glasilo je: „Na koje ste načine motivirali učenike za obavljanje zadataka i ostvarivanje ishoda učenja?“. I u prvim i u osmim razredima na prvom mjestu motivacije su pohvala i poticaji na rad. Igrifikacija, prezentacije i videozapisi se navode kao motivacija u prvom razredu. U osmim razredima kao motivaciju za rad navodi se i javna opomena u Teams-u kao krajnja metoda, a manji broj učenika osmog razreda nije reagirao na pohvale, poticaje, ni prijetnje, a kako navodi razrednica, tako je i u razredu u klasičnoj školi.

Četvrto pitanje se odnosilo na vrednovanje: „Na koje ste načine vrednovali radove učenika te je li bilo poteškoća u vrednovanju? Kako biste usporedili vrednovanje u školi na daljinu i u klasičnoj školi?“ Sve ispitanice navode kako vrednovanje u školi na daljinu nije realno, objektivno, kompletno. Vrednovanje u oba ispitana razreda se temeljilo na aktivnosti u virtualnoj učionici i izvršavanju zadataka. U oba ispitana razreda navodi se da su učenici imali pomoć sa strane, na što se nije moglo utjecati. Ispitanice navode da je vrednovanje u klasičnoj školi realnije, poštenije, kompletnije i objektivnije.

Peto pitanje se odnosilo na povratne informacije i aktivnost učenika. Sve ispitanice navode da su učenici aktivniji u klasičnoj školi, te u oba ispitana razreda postoji pomoć sa strane. U osmim razredima su učenici koji su aktivni u klasičnoj školi, bili su aktivni i u virtualnoj učionici, te učenici koji nisu pokazivali interes za nastavu su se snašli u virtualnoj učionici i vrlo savjesno odrađivali svoje zadaće. U osmim razredima aktivnost ovisi o učenikovoj informatičkoj pismenosti te koja mu vrsta rada više odgovara.

Rasprava

Nakon provedenog intervjua, izrađena je tablica koja prikazuje usporedbu prvog i osmog razreda.

Tablica 1. Usporedba komunikacije, motivacije, vrednovanja, aktivnosti i povratnih informacija u prvom i osmom razredu

tablica

U tablici je vidljivo da prilikom komunikacije u nastavi na daljinu najveće poteškoće su u prvom razredu tehničke prirode. U osmom razredu najveća je poteškoća nejavljanje. Prva se hipoteza: Komunikacija s prvim razredom teže je ostvariva nego s osmim razredom., djelomično prihvaća.

Učenici prvog razreda motivirani su pohvalama, igricama, prezentacijama i videozapisima, dok je učenicima osmog razreda motivacija pohvala i javna opomena, na koje neki učenici nisu uopće reagirali. Druga hipoteza: Učenici prvog razreda motiviraju se pohvalama i opomenama više nego učenici osmog razreda., se prihvaća.

Iz tablice se vidi da je vrednovanje u oba razreda temeljeno na aktivnosti, te je nerealno, neobjektivno, nekompletno, u oba promatrana razreda učenici dobivaju pomoć sa strane. Time se treća hipoteza: Vrednovanje rada učenika osmih razreda više je ostvarivo nego u prvom razredu., odbija.

Aktivnost učenika i povratne informacije u prvom razredu je veća u klasičnoj školi, dok su im u nastavi na daljinu potrebne dodatne upute i individualna objašnjenja. U osmom razredu učenici koji su bili aktivni u klasičnoj školi, aktivni su i u školi na daljinu, a aktivnost je ovisila o informatičkoj pismenosti učenika. Time se četvrta hipoteza: Učenici osmog razreda aktivniji su u nastavi na daljinu nego učenici prvog razreda., prihvaća.

Zaključak

Rad u nastavi na daljinu je izazovan. Dvosmjerna komunikacija, pronalazak prave motivacije, pravedno vrednovanje i učenikova aktivnost preduvjeti su za uspješan rad i u prvom i u osmom razredu. Izazovi koji stavljeni pred učenike zahtjevni za učenika oba promatrana razreda. Na izazove se nadovezuje vrednovanje koje je u nastavi na daljinu u oba slučaja nerealno i neobjektivno. Analiza i sinteza vlastitog rada, poznavanje sposobnosti učenika kao individue pokretači su uspješnosti nastave u svakom njezinom obliku.

Literatura

  1. Barbir, D. [s.a.]. Polazak djeteta u prvi razred. dostupno na: https://www.harfa.hr/polazak-djeteta-u-prvi-razred/
  2. Phelan, Thomas W.. Schonour, Sarah Jane. (2006.). 1-2-3 uspjeh: za odgojitelje i učitelje. Lekenik: Ostvarenje.
  3. Kljajič, A. [s.a.]. Samoprocjena u prvom razredu osnovne škole. dostupno na: http://www.ssmb.hr/libraries/0000/7031/Andreja_Kljajic_%C4%8Dlanak__samoprocjena.pdf

Lutka – odličan medij za komunikaciju

natasa_cupeljic

Nataša Čupeljić

Sažetak

Između učitelja i učenika, lutka je odličan medij za komunikaciju. Lutka u djeci budi snažne emocije jer djeluje kao posrednik u komunikaciji i na taj način poboljšava međuljudske odnose i može pružiti opušteno ili dinamično funkcioniranje u učionici. Lutka je sredstvo koje učitelju olakšava razumijevanje učenika, prepoznavanje i uočavanje njegovih emocija, problema s kojima se suočava.
Lutka koja govori engleski jezik igra posebnu ulogu za učenike. Uz lutku, učenici nesvjesno uče nove riječi, strukture rečenica i kreću prepreke govoru stranog jezika. Trenutak kada učitelj animira lutku glasom i pokretima, izaziva učenike da spontano iskuse verbalnu i neverbalnu komunikaciju između učenika i lutke. Učenici koji nemaju širok vokabular ili su na neki drugi način nesigurni, lakše će i bolje razgovarati s lutkom nego s učiteljem.

Ključne riječi: lutka, komunikacija, engleski jezik, učenici i učitelj.

Uvod

“Što više znate, više vrijedite”, izreka je koja se primjenjuje kada govorimo o učenju i poznavanju stranih jezika. Čuvanje i promocija višejezičnosti jedno je od temeljnih načela Europske unije. Preferirana formula za jezične vještine je 1 + 2; svaki Europljanin trebao bi savladati svoj materinji i dva strana jezika. Jedan od njih trebalo bi, naravno, biti engleski, a drugi, primjerice, jezik susjedne zemlje, drugi europski ili svjetski jezik. (Jazbec, Oštir, Dnevnik 2009) Učenjem stranog jezika djeca se mogu susresti vrlo rano. Bilo putem televizije, glazbe, ili ih roditelji upisuju na kurs stranog jezika. U posljednje vrijeme prilično je popularan jezični tečaj Helen Doron, koji bi trebao biti prikladan za djecu od 3. mjeseca starosti nadalje. Osnovna ideja temelji se na uvjerenju da je učenje stranog jezika najučinkovitije kada ga sistematski učimo na prirodan i spontan način – baš kao i materinski jezik. (Doron, 2013). Učenje engleskog jezika već nude mnogi vrtići, a djeca osnovne škole susreću se s engleskim jezikom u izbornom predmetu u prvom razredu. U odjelu produženog boravka, gdje predajem dva puta tjedno, odlučila sam začiniti određene sate lutkom koja govori engleski jezik. Učenici su dobro reagirali na lutku i dobro je primili, jer to vide kao prijatelja u igri, oponašajući ga, što je odlično za učenje stranog jezika, engleskog.

Lutka u razredu – odličan medij za komunikaciju

Svaki novi susret sa novim učiteljima može biti vrlo stresan za učenika. Svaki učenik treba vremena da se navikne na novog učitelja, upozna novo okruženje za učenje i stekne učiteljevo povjerenje. Lutka je alat koji učitelju pomaže u ovom kognitivnom procesu. Nakon određenog vremena, kada se “led razbije”, učitelj može pohvaliti učenika s lutkom, razgovarati, stvarati, oblikovati odnose, utješiti učenika … Lutka je učitelju od velike pomoći u postavljanju granica, stavova, mišljenja, pravila i normi. (Majaron, 2000)

Svrha korištenja lutaka na engleskom u odjelu produženog boravka nije samo učenje engleskog jezika, nego i nesvjesno ponavljanje i konsolidacija onoga što su se naučili na nastavi engleskog tijekom redovnih nastava, kako bi se potaknula kreativnost kroz igru ​​i izražavanje osjećaja. Najmlađa djeca osnovne škole već žive u “čarobnom svijetu” (Cvetko, 2010), gdje je sve moguće. Njihova se spontana igra ne podudara s ‘stvarnim’ svijetom, što se odražava na njihove proizvode koje karakteriziraju nelogičnost i nepravilnost. Lutka kombinira elemente stvarnog i nestvarnog svijeta, pa je posebno vrijedna jer jača djetetove emocije, empatiju i razvija socijalne vještine (Majaron, 2017). U rukama učitelja lutka je prijateljska, razumljiva, umiruje učenike u različitim stresnim situacijama, doprinosi boljoj socijalizaciji grupe, upoznaje djecu s novim temama i sluša ih (Majaron i Korošec, 2006).

Primjer dobre prakse

Tijekom lekcije produženog boravka svaki je učenik sastavio svoju lutku. Lutka koja govori engleski jezik napravila je i svoju lutku. Promišljenim pristupom pravljenju lutke svaki je učenik stvorio svog krajnjeg partnera za učenje, prijatelja. Sve upute za izradu diktirale su lutke učitelja engleskog jezika. Učenici nisu imali većih poteškoća u razumijevanju, ali ako su imali pitanja, uvijek su se obraćali učiteljskoj lutki.

Cilj je, pored samog proizvoda, da učenici dvosmjerno komuniciraju na engleskom jeziku, koriste nove riječi i steknu praktičnu lekciju o nesavršenosti koja nastaje zbog pogrešaka u izradi lutke.

Izradom vlastite lutke učenici su mogli brzo primijetiti da ideja o tome kako su lutke sazrele u njihovim mislima nije isto kao ono što su napravili svojim rukama. Međutim, njegova je lutka bila posebna za svakog učenika, jer je to sam napravio prvi put. Za neke krajnji proizvod nije bio “ispravan”, jer neki od učenika nisu razumjeli upute ili ih jednostavno nisu slijedili. Tako su izrezali rupu za usta, iako je bilo upućeno da naprave liniju. U ovom se trenutku podsjećamo da su sve upute dane u engleskom jeziku.

Pogreška je ključna za cijeli postupak izrade. To je postignuto uz pomoć lutke koja govori engleski jezik, koja je također sama napravila svoju lutku i imala s njom dosta problema. Učeći i sklapajući, oni su lutku doživljavali i prihvaćali kao svoju razrednicu, a ne kao učitelja koji daje upute.

Zaključak

Učenje engleskog jezika treba biti zabavno za učenike, pa je važno da nastavnik u poučavanju koristi odgovarajuće metode poučavanja. Nastava engleskog jezika najmlađim osnovnoškolcima stoga bi se trebala odvijati kroz pjevanje, ples, slikanje, čitanje bajki i lutki.

Lutka koja govori engleski jezik može biti stalni pomoćnik učitelja ili zvijezda u učionici koja povremeno zamjenjuje učitelja. Učenici se vezuju za lutku, vole je i vjeruju joj. Učenici se ne srame lutke, jer s njom razgovaraju tijekom cijele igre i govore joj samo engleske riječi. Dakle, govor engleskog jezika postaje sve ruteniji za učenike, jer oni postaju opušteniji sa svakim posjetom lutki. Lutka može učiniti bilo što, jer nije ograničena ničim. Ima čarobnu moć koja omogućuje djetetu da iskorači iz stvarnog svijeta i izgubi se u svijetu mašte u kojem nema straha, stida, stranaca i nevolja.

Dakle, ima li smisla upotreba lutaka na engleskom jeziku? Pitanje koje bi trebalo biti retoričko.

Literatura

  1. Cvetko, I. (2010). Veliko malo prstno gledališče, Radovljica: Didakta.
  2. Doron, H. (19. 3. 2013). What is different about the Helen Doron English method in comparison to competitors?, https://www.youtube.com/watch?v=KQX_UdsG4qQ (pridobljeno: 11. 5. 2020)
  3. Jazbec S., Lipavic Oštir A. (4. april 2009). Otroci in učenje tujih jezikov, Dnevnik: https://www.dnevnik.si/1042256984 (pridobljeno: 10. 5. 2020)
  4. Majaron, E. (2017). Vera v lutko. Razmišljanja o lutkovni umetnosti. Ljubljana: Mestno gledališče Ljubljansko.
  5. Majaron, E. (2000). Lutka – pomočnica našega svagdašnja. Split. Dječji vrtić Marjan.
  6. Majaron. E., Korošec H. (2006). Otrokovo ustvarjanje z lutkami. V Borota B., Geršak V., Korošec H. in Majaron E. (ur.). Otrok v svetu glasbe, plesa in lutk. Koper: Pedagoška fakulteta Koper.

Povežimo se u timove – Microsoft Teams

gordana_sokol

Gordana Sokol

imageNa početku nove školske godine vrlo je važno dobro se organizirati, pripremiti se i povezati s učenicima i kolegama učiteljima u timove. Pravi alat za to je Microsoft Teams, digitalno središte, dostupno putem Officea365 za škole kojem pristupate putem URL adrese office365.skole.hr uz prijavu valjanim AAI@EduHr elektroničkim identitetom.

Microsoft Teams omogućuje vam:

    • stvaranje timova
    • komunikaciju i suradnju upotrebom Razgovora
    • stvaranje kanala za dijeljenje dokumentima putem zajedničke mape
    • sigurno mjesto za zajednički rad na dijeljenim dokumentima
    • pregledavanje komentara, dodavanje lajkova i drugih emoti ikona
    • dodavanje bilješki, aplikacija, mrežnih stranica itd. te
    • zajedničku suradnju na različitim uređajima.

imageSlika 1. Pokretanje aplikacije Teams

Aplikaciju Teams možemo koristiti u njenoj online verziji ili pak možemo instalirati Teams aplikaciju za računala na svoje računalo, tablet, pametni telefon bilo da se radi o iOS ili Android uređaju.

Nakon što pokrenete aplikaciju Teams otvara se prozor Timovi u kojem će se nalaziti pločice sa svim vašim timovima. Ukoliko još niste dodani u ni jedan tim ovo mjesto biti će prazno sve dok ne izradite svoj tim ili pak se priključite nekom već izrađenom timu.

Sučelje aplikacije Microsoft Teams

Uz lijevi dio prozora ① nalazi se traka u kojoj možete vidjeti vaše nedavne aktivnosti, čavrljanja, timove, sastanke, datoteke, zadatke te mjesto gdje možete preuzeti aplikaciju i instalirati je na svoje računalo, pristupiti trgovini aplikacija ili potražiti pomoć.

U idućem okviru uz lijevi dio prozora ② nalaze se vaši trenutni timovi (ako još niste koristili Teamse ovaj okvir je prazan). Svaki tim ima zadani kanal Općenito. Po potrebi možemo dodati još kanala.

Uz gornji rub prozora ③ nalazi se naziv trenutno odabranog tima sa izbornikom koji omogućuje uređivanje tima, dok se ispod naziva nalazi okvir za prikaz kartice Razgovori, Datoteke, Bilježnice i dodatnih kartica koje prema potrebi možemo dodati svakom timu.

image

 

 

 

 

 

 

 

Slika 2. Sučelje aplikacije Microsoft Teams

Izradimo predmetne timove

Aplikacija Microsoft Teams omogućuje izradu četiri različite vrste timova:

  1. Predmetni tim – učitelji i učenici
  2. PLC-ovi – učitelji koji surađuju unutar profesionalne zajednice
  3. Članovi nastavničkog osoblja – ravnatelji, stručni suradnici, učitelji
  4. Svi – učenici i svi zaposlenici škole.image

Kako biste svojim učenicima osigurali sigurno i funkcionalno mjesto za suradnju i komunikaciju izradite predmetne ili razredne timove. Kako biste izradili tim u prikazu Timovi kliknite na gumb Pridružite se ili izradite tim.

imageNa idućem prozoru otvara vam se mogućnost da izradite vlastiti tim klikom na Stvori tim ili pak da se pridružite nekom od privatnih timova putem koda koji je s vama podijelio vlasnik tima. Ukoliko pak u vašoj organizaciji postoje javni otvoreni timovi tada se možete pridružiti i nekom od tih timova.

imageMi ćemo krenuti od izrade vlastitog razrednog tima za učenike i učitelje, stoga kliknite na gumb Stvori tim te odaberite karticu za stvaranje Razrednog tima.

Slika 3. Odabir vrste tima

U prvom koraku izrade tima krećemo od upisivanja naziva tima, preporučamo odabrati imagenaziv tima ①koji će jasno opisivati grupu članova koji će koristiti tim, primjerice: Info_5_raz. Jedna od novih funkcionalnosti unutar Teamsa je mogućnost izrade tima iz predloška. Stoga ukoliko već imate izrađene razredne timove te želite koristiti već ranije pripremljene materijale za nastavu iz drugog tima kliknite na poveznicu ② Izradi tim pomoću postojećeg tima kao predložak.

Krenete li od izrade tima prema predlošku u nastavku je potrebno odabrati ranije izrađeni tim koji koristite kao predložak, zatim odaberite što želite da vaš novi tim sadrži iz izvornog tima. Napomenuti ćemo da poruke, datoteke i sadržaji iz izvornog tima neće biti sadržane u novom timu, a članove možete ali i ne morate uključiti.

slika8slika9

slika10U idućem koraku dodajte članove novom timu te odredite njihovu ulogu. Članove dodajemo upisivanjem njihovih adresa elektroničke pošte, odabirom grupe ili pak popisa za raspodjelu. Nakon što smo dodali članove članovi imaju ulogu Član koju možemo po želji promijeniti ulogu u Vlasnik tima te na taj način članu dati veće ovlasti.

Nakon što smo dodali sve članove i zatvorili čarobnjaka za izradu tima u prikazu Timovi otvoriti će se novostvoreni tim i njegova kartica Razgovori.

Ovdje vam se otvara mogućnosti da izvršite prijenos materijala za nastavu iz izvornog tima. Materijali će biti preneseni u Datoteke tima u zaštićenu mapu Class Materials kojoj može pristupiti samo vlasnik tima, odnosno učitelj koji je krslika12eirao tim.

Uz prijenos materijala za nastavu u sklopu tima možemo za naše učenike postaviti i bilježnicu za predmete klikom na gumb Postavljanje bilježnice za predmete.

Slika 4. Prijenos materijala za nastavu iz izvornog tima

Ovdje možemo započeti komunikaciju sa dodanim članovima tima upisivanjem pozdravne poruke. Poruke možemo dodatno oblikovati, istaknuti kao važne ili pak im dodati emoti ikone, naljepnice ili Giphy animirane gifove. Želimo li u poruci spomenuti cijeli tim ili pak samo nekog člana tima ispred njihovog imena potrebno je upisati znak @.

image

Nakon što smo postavili razredni tim po potrebi timu možemo dodavati dodatne kanale za komunikaciju unutar tima ili pak ga uređivati upotrebom naredbi iz izbornika Dodatne mogućnosti.

image

Više o bilježnici za predmete i dodatnim mogućnostima Teamsa čitajte u nekom od slijedećih brojeva Pogleda kroz prozor .

Primer dobre prakse medpredmetnega povezovanja

  nuzaZ_matejaM

Nuša Žuber i Mateja Marčun

Poučevanje 21. stoletja naj ne bi bilo usmerjeno zgolj k podajanju snovi in spodbujanju mišljenja, temveč bi temeljilo k holističnemu pristopu poučevanja in spodbujanju naravne radovednosti učencev v avtentičnem kontekstu. Namesto tradicionalnih šolskih predmetov bi bilo mnogo bolj motivacijsko poučevanje, ki naj bi za izhodišče imelo pojave, ali kot jim pravi finska stroka FENOMENE. Preko njih in s pomočjo informacij ter pridobljenih spretnosti, naj bi učenci prestopali meje med šolskimi predmeti ter hkrati s tem razvijali veščine 21. stoletja: kritično mišljenje, ustvarjalnost, inovacije, timsko delo in komunikacijo. Učence je torej potrebno preusmeriti iz poti KAJ MISLITI, na pot KAKO RAZMIŠLJATI 1. »Učenje je učinkovito le, ko poteka v sodelovalnem vzdušju, kar pomeni, da je sodelovanje eksplicitni del učnega okolja, pa tudi, da je učenje povezano s skupnostjo« (Aberšek, 2014, p.2).

Eden izmed zahtevnejših izzivov učitelja v današnjem času je torej motivirati učence na način, da uvidijo smisel v učenju in uporabnosti znanj. Uvid pa je možen samo preko povezovanja različnih vsebin pouka s poudarkom na izkušenjskem učenju v povezavi z lokalnimi potrebami in željami. Močan prožilec motivacije za učenje je upoštevanje pozitivnih čustev. To je spoznanje, ki prihaja iz radovednosti, vedoželjnosti, z izkušnjo »aha efekta«. (Aberšek, 2014)

Razpis Dneva habitata 2017 naju je spodbudil k uresničitvi zgoraj napisanega povezovanja, poučevanja, interdisciplinarnega zlitja, upoštevanja pozitivnih čustev… Izhajali sva iz učnih načrtov, kriterijev razpisanega natečaja, strokovne literature, razvojne stopnje učencev in lokalnih posebnosti. Pri tem sva povezali likovno umetnost (oblikovanje na ploskvi, tridimenzionalni prostor), matematiko (geometrijo in merjenje, prikazi podatkov), slovenščino (neverbalno in verbalno komunikacijo), družbo (ljudje v družbi, ljudje v prostoru in ljudje v času) ter ne nazadnje naravoslovje in tehniko (spreminjanje snovi in živa bitja). Projektu sva zaradi navdahnjenosti s strani natečaja določili temo – javni prostor kot igrišče ter poimenovali projekt OD PROJEKTA DO IDEJE.

Učne vsebine iz predmeta naravoslovje in tehnika (javni prostor našega okolja, poslovne in bivalne stavbe, trdnost gradnje, poklici v gradbeništvu, spoznavanje postopkov obdelave papirja in vrste papirja) sva implementirali v raziskovanje naselja Križe, proučevanje stavb in javnih prostorov, izdelovanje maket iz Lego gradnikov, papirja, kartona, lepenke in prosojnih modelov iz naravnega materiala. Ob tem so spoznavali različne poklice v gradbeništvu (arhitekt, gradbenik, krovec, tesar…), pridobivali tehnična znanja različnih gradenj, razvijali stališča za vključevanje v družbo in z nadgradnjo reševali nove situacije iz področja naravoslovja in tehnike. (Vodopivec et al., 2011)

V samem projektu so proučevali, spoznavali in vrednotili družbeno, kulturno in naravno okolje, v vseh njegovih sestavinah ter interakcijah in soodvisnostih. (Budnar et al., 2011)

Pri aktivnem preoblikovanju prostora (makete naselja in učilnica na prostem) so učenci razvijali likovne kompetence, saj so izhajali iz razumevanja naravnega, osebnega, družbenega in kulturnega prostora. (Kocjančič et al., 2011)

Ob raziskovanju in spoznavanju domačega kraja in preoblikovanju učilnice na prostem so razvijali tudi matematične kompetence, saj so ob tem uporabljali matematičen način razmišljanja za reševanje problemov iz vsakdanjega življenja. Ob tem so gradili pojme in povezave, spoznavali ter učili nove postopke, ki so posameznemu učencu omogočili vključitev v sistem (matematičnih) idej in posledično vključitev v kulturo, v kateri živi. Naravo v učilnici na prostem ter širše šolsko okolje so sprejemali kot vir za matematično imageustvarjanje in raziskovanje. (Žakelj e tal., 2011)

V projektu sta sodelovala dva razreda OŠ Križe (4.a in 4.b). Ker tema sovpada s petimi šolskimi predmeti, smo se ga lotili širše, kot projekt, in delali na njem tri tedne.

Slika 1. Ogled šolske okolice

Na samem začetku smo ločili in spoznali javne prostore, ki se nahajajo v naselju Križe. Ker so vsem dostopni in na razpolago ter uporabo, naj bi služili tudi nekemu namenu. Lahko so prijetni, topli in polni izzivov ali pa zapuščeni, hladni in sami sebi namen. Obdajajo jih zgradbe, ki pomembno vplivajo nanje ter tudi na nas, prebivalce naselja. Prav zaradi tega smo v prvem delu projekta spoznali zgradbe naselja Križe, iz kakšnih gradnikov so imagenarejene in kako so umeščene v prostor. Sprehodili smo se po okolici šole ter si ogledali in prešteli javne prostore ter pomembne zgradbe. Javnih prostorov smo našteli zgolj tri in hkrati kar nekaj nam koristnih in pomembnih zgradb, ki jih obdajajo.

Slika 2. Pred kulturnim domom v Križah

clip_image006S pomočjo Lego gradnikov smo se lotili gradnje zgradb naše okolice. Pri tem smo spoznavali načine različnih gradenj clip_image008glede na povezavo gradnikov med seboj. Lego zgradbe smo nato umestili v šolski prostor – maketo, ter si ogledali še javne prostore, ki so ob njih nastali.

Slika 3. Izdelava šolske okolice z lego gradniki

Slika 4. Šolska okolica iz lego gradnikov

Pogovorili smo se o težavah, ki so nastopile pri gradnji in postavitvi v prostor (težko je z enakimi gradniki graditi različne zgradbe, nemogoče je bilo prilagoditi velikost zgradb na podlago makete).

Sledila je predstavitev poklicev, ki sodelujejo pri gradnji zgradb. Ob tem smo se ustavili na delu arhitekta in oblikovanju maket. V tem delu smo nato zgradili maketo iz odpadnih papirnatih škatel, ki smo jih poskušali še oblepiti in jim narisati podrobnosti. Stavbe smo nato ponovno umestili na maketo ter ugotovili, da je bilo oblikovanje iz papirja mnogo bolj primerno in posnemanje zgradb lažje, kot delo z »lego gradniki«. Tokrat so se nam javni prostori pokazali v primernejšem merilu.

clip_image010clip_image012
Slika 5. Izdelava modelov stavb iz papirja    Slika 6. Maketa šolske okolice iz papirja

Ker je pri gradnji zgradb zelo pomembna tudi struktura, smo se lotili še oblikovanja struktur zgradb naselja Križe. Učenci so spoznali, da nam strukture kažejo neko prosojno obliko, niso pa primerne za natančne makete in predstave.

clip_image015clip_image016
Slika 7 in 8. Prosojni modeli iz naravnih materialov

Ponovno smo umestili papirne zgradbe na maketo ter se pogovorili o tistih javnih prostorih, ki samevajo v našem naselju in so skoraj neopazni, zanemarjeni, neuporabni… Na drugi strani imamo javni prostor, ki ga vsako dnevno uporabljamo, a nas žalosti in jezi zaradi svoje slabe izkoriščenosti. Učenci so si kot izziv vzeli spremeniti, dodelati, dodati ideje za izboljšavo šolskega igrišča.

Tako nam je kot poslastica vseh preteklih dejavnosti ostal TEHNIŠKI DAN – Od projekta do ideje učilnice na prostem/ igrišča.

Na ta dan smo se seznanili z razvojem in oblikovanjem šolskih igrišč. Razmišljali smo o pomenu različnih tipov igral in namenu že obstoječih igral. Ogledali smo si s pomočjo računalniške predstavitve različne vrste in tipe igral (plezalne in domišljijske strukture, plezala, skrivališča…). Sledil je ogled šolskega igrišča ter beleženje in dodajanje tipov igral v preglednico. Po razgovoru in predstavitvi preglednic so učenci na terenu narisali skico obstoječega stanja. V razredu smo se nato seznanili, kako arhitekti načrtujejo zunanji prostor in kako ga predstavijo na načrtu (znaki za drevesa, grmovja, igrala….). Pomembno je bilo predstaviti pogled z višine – tloris in pomanjševanje ter povečevanje slik. Ob tem smo opravili tudi vajo povečave.

 clip_image019clip_image020
Slika 9. Ogled učilnice na prostem     Slika 10. Izdelava skice obstoječega stanja

V razredu so učenci s pomočjo skice natančno narisali načrt šolskega igrišča. Sledilo je pomembno vprašanje: Na kaj moramo pomisliti, ko načrtujemo novo/dopolnjeno šolsko igrišče?

Večina je bila mnenja, da potrebujemo vedenje o količini denarja, ki nam je na voljo. Ker ga imamo zelo malo, smo morali v ideje vključiti poceni materiale ter delo, ki ga lahko opravimo tudi na šoli. Sledil je razgovor o cenovno dostopnih materialih ter igralih, ki bi jih lahko sami oblikovali.

clip_image023clip_image024
Slika 11 in 12: Izdelava načrtov z lastnimi idejami

Naslednji korak je vodil k ustvarjalnemu delu tehniškega dne. K že narisanim načrtom so tokrat dodali lastne ideje, kaj vse bi si želeli vključiti v šolsko igrišče, a je cenovno dostopno, primerno za učence druge triade ter nudi obilico različnih ustvarjalnih iger.

Po končanem delu smo pregledali ideje, prešteli ponavljajoče ter jih zapisali v preglednico. Kar 17 učencev si je zaželelo sprehajalno čutilno podlago, 9 hišico na drevesu, 7 »gumolin« (tako so imenovali pot narejeno iz polovično zakopanih gum), 6 učencev si je zaželelo skrivališče ali zatočišče, 4 različne poligone, 5 peskovnik, 8 različne hribčke, 6 ribnik…

PREGLEDNICA NOVIH IDEJ ZA UČILNICO NA PROSTEM

tablica
clip_image026Ker so bile ideje zanimive in dostopne za izdelavo, smo jih predstavili tudi ravnateljici ter naslednji dan vsem ostalim učencem šole z razstavo OD PROJEKTA DO IDEJE.

Slika 13. Razstava projekta na šoli

Literatura

  1. Aberšek, B., 2014. Miselni preskok v izobraževanju. Dostopno na: www.solazaravnatelje.si.
  2. Eurydice, 2011. Teaching and Learning in Single Structure Education.
  3. Filipič, P., Kavčič, L., Kuhar, Š., Malijevac, T., Struna Bregar, A., Viki Šubic, B., 2013. Igriva arhitektura:Priročnik za izobraževanje o grajenem prostoru. Ljubljana: Zavod RS za šolstvo.
  4. FINNISH NATIONAL AGENCY FOR EDUCATION, 2016.
  5. Goličnik, B., Odprt javni prostor in njegovi uporabniki.
  6. Program osnovna šola, Družba, Učni načrt, 2011. Ministrstvo RS za šolstvo in šport, Zavod RS za šolstvo.
  7. Program osnovna šola, Likovna vzgoja, Učni načrt, 2011. Ministrstvo RS za šolstvo in šport, Zavod RS za šolstvo.
  8. Program osnovna šola, Matematika, Učni načrt, 2011. Ministrstvo RS za šolstvo in šport, Zavod RS za šolstvo.
  9. Program osnovna šola, Naravoslovje in tehnika, Učni načrt, 2011. Ministrstvo RS za šolstvo in šport, Zavod RS za šolstvo.
  10. Silander,P., Phenomenal education, Phenomenom based learning, Teaching by topics. Dostopno na: http://www.phenomenaleducation.info/about.html
  11. Simoneti, M.,2010. Igrišča za otroke 21. stoletja. Nove usmeritve pri urejanju otroških igrišč. Mladina, 24.
  12. IGRIVA ARHITEKTURA, 4.12. 2017.

Moč majhnega odra

katja_hodnik

Katja Hodnik 

POVZETEK: Učenci z besednimi primanjkljaji kažejo težave tudi pri komunikaciji, kar slabo vpliva na razvijanje samopodobe in usvajanje socialnih veščin. Kamišibaj je tehnika pripovedovanja zgodb, pravljic, pesmi ob slikah s pomočjo majhnega lesenega odra. Učenci pripovedovanju lažje sledijo. Mali oder pomaga tudi njim, da se na drugačen način vživijo v vlogo pripovedovalca, kar jim ponuja nove izkušnje in znanja na različnih področjih.

KLJUČNE BESEDE: kamišibaj, branje, komunikacija, samopodoba, pripovedovanje

Uvod

Učenci veliko svojega prostega časa preživijo pred televizijskimi ekrani, ki ponujajo pestro paleto animiranih filmov in oddaj. Kar pa ne pomeni, da gledano tudi razumejo. Zelo težko se izražajo, ko je potrebno obnoviti vsebino, jo pojasniti in vrednotiti. Za smiselno povezovanje zgodbe potrebujejo ogromno pomoči, da ostanejo osredotočeni na bistvo in sledijo toku dogajanja. Vsi ti besedni primanjkljaji kažejo težave tudi pri komunikaciji, kar slabo vpliva na razvijanje samopodobe in usvajanje socialnih veščin.

Pri svojem delu v 3. razredu uporabljam zanimivo tehniko pripovedovanja zgodb, pravljic in pesmic ob slikah s pomočjo majhnega lesenega odra – t.i. Kamišibaj.

Kaj je kamišibaj?

Kamišibaj( kami-papir, šibaj-drama) je tehnika pripovedovanja zgodbe ob slikah s pomočjo majhnega lesenega odra. Nastala je na Japonskem v začetku prejšnjega stoletja in se močno razširila. Bistvo in uspešnost takšnega pripovedovanja je bila povezanost med gledalci in pripovedovalcem . Kamišibaj v današnjem času kot didaktično sredstvo predstavlja alternativo televiziji in računalniku z osebnim pridihom.

Nasveti, kako izdelati svoj kamišibaj

Tako kot vsaka stvar ima tudi kamišibaj svoje zakonitosti. V prvi vrsti moramo sami začutiti zgodbo, pesmico ali pravljico. Nikoli ne izbirajmo dela, če do njega nič ne občutimo. Japonci energiji, ki nastane ob kamišibaju pravijo kiyokan.

Najprej si pripravimo načrt, ki običajno obsega 12 do 16 sličic. Kaj bo na posamezni sličici sami začutimo. Približno 3-4 povedi na sliko. Ob koncu preverimo, kako naše kadriranje deluje. Po potrebi dodamo ali odvzamemo sliko. Pomembno je, da naš kamišibaj sestavlja slike, ki vsebujejo ZUNANJI PLAN (mesto, gozd, travnik, jasa), SREDNJI PLAN (blok, plesna dvorana, grad) BLIŽNJI PLAN(velik plan) (glavna oseba, prizor), DETAJL (klobuki, nos, žlica). Ustvarjalnost nam pokaže svojo pot. Lahko je slika razdeljena na več del delov. Izberemo različne likovne tehnike (slikanje, risanje, lepljenka…). Pomembno je, da uporabimo trši papir. Pripravimo mizo katero pogrnemo s prtom in oder. Otrokovo pozornost usmerimo s palčkama in vzklikom: »Kamišibaj, kamišibaj! »Počasi in z občutkom odpremo oder. Na prvi sličici moramo imeti napisan NASLOV (avtorja) in na zadnji KONEC. Preden zapremo oder, otroci ne smejo gledati v prazno.

Pouk književnosti s kamišibajem

Primer 1.

Učna enota: Književna vzgoja: Meta Rainer: Gobji ples

Motivacija:
Lahko je umetnost in hkrati šport in tudi zabava. Je govorica telesa, ki se izraža skozi ritem glasbe. Lahko predstavlja tudi način življenja, kajti z vsakim gibom se v človeku ustvarja zadovoljstvo. Lahko je ljudski,dvorni, umetniški…Poznamo valček, polko, ča.ča,ča, tango,balet, jive…Začne se na črko P. PLES

Kje vse lahko plešemo? Kaj pa v gozdu? Kdo bi lahko plesal v gozdu? Si predstavljate, da bi plesale gobe.

Najava besedila: Vas zanima, kako so se gobe zabavale v pesmi Mete Rainer Gobji ples?

Priprava na poslušanje (Učenci sedejo pred pripravljen oder)

Interpretacija

S tehniko KAMIŠIBAJ predstavim pesem.
Učenci poslušajo, gledajo in doživljajo besedilo.
Čustveni odmor: Poglobijo doživetja in čustva ter uredijo vtise, ki jih je nanje naredila pesem.

Izjava po čustvenem odmoru:

Mušnico zalo prosi za raj,
ta pa zabrusi brž mu nazaj:
»Kaj boš ti, revček!
Čakaš zaman – z mano bo plesal
vražji goban!«

Branje pesmi (individualno, v dvojicah)

Pesem berejo po vrsticah (vsak učenec eno), tako da začutijo ritem pesmi.

Analiza pesmi s pogovorom

Kje se je dogajal gobji ples? Kdaj se je dogajal? Kdo je poskrbel za razsvetljavo in glasbo? Katere živali so sodelovale na plesu? Naštej vrste gob, ki so plesale. Kdo je glavni književni junak v pesmi? Kako bi ga opisali? S katero gobo si je želel plesati? Je mušnica uslišala jurčkovo prošnjo? Zakaj ne?

Poustvarjanje in memoriranje

Učenci s pomočjo ilustracij podoživijo pesem in narišejo književno dogajanje in likovno izrazijo književno dogajanje in svoje predstave književnih oseb in hkrati memorirajo pesem.

Zaključek:

Vrednotenje lastnega dela in recitiranje pesmi.
Ugotovitev po izvedbi učne ure s kamišibajem:

Moč majhnega odra, preprostih ilustracij in moje interpretacije je pri učencih naletel na presenetljiv odziv. Naučili so se pesem na pamet, ne da bi se tega zavedli. Dovolila sem jim, da so tudi sami poizkusili in pri branju so kar tekmovali kdo bo bral bolj doživeto. Učenci so si sami izbrali pesem in za predstavitev pesmi uporabili kamišibaj tehniko. Izkazali so se tudi učno šibkejši učenci.

Gobji ples: Mušnico zalo prosi za raj…

Primer 2.

Pravljice v sebi nosijo pomembna sporočila o življenju. V vsaki pravljici lahko najdemo celo paleto čustvenih stanj, ki jih doživljamo. Ljubezen, resnica, laž, strah, jeza, žalost, veselje, prevara, smrt…Ob pomoči pravljic se otroci spoznavajo in iščejo potrditve za svoja ravnanja. Spoznavajo življenje samo. Vsak otrok je osebnost zase, zato so tudi sporočila za vsakega drugačna. Pravljica se pripoveduje na preprost, vsakdanji način in od poslušalca ne zahteva ničesar. Ob pravljicah se otroci naučijo spoznavati temne in svetle strani življenja.

Ela Peroci: Moj dežnik je lahko balon

Po predstavljeni pravljici so se v njih prebudile podobne izkušnje in ideje o lastnem domišljijskem svetu. Pravljico so predstavili z risanjem scenosledov. Naslovi so bili: Z omaro na potepu, Leteča postelja, Čudežna preproga…Spoznali so, da se mnoge stvari ne dogajajo samo njim, ampak tudi drugim in da je večina problemov rešljivih.

Moj dežnik je lahko balon: Jelka je prvi klobuk podarila teti in usta so seraztegnila v širok nasmeh.

Obnova pravljice Punčka v travi

Oder kot pomočnik pri učenju socialnih veščin in samozaupanja v razredu

Učenci spoznajo, da je del prijetnega pogovora tudi to, da znamo zanimivo opisovati preproste in vsakdanje dogodke in okoliščine. Ljudje, ki tega ne znajo, kaj lahko postanejo dolgočasni in nezanimivi za druge.

Vsakdo izmed nas se kdaj znajde, da mora govoriti pred večjo ali manjšo skupino. Vsakokrat, ko učenci to izkusijo se okrepijo, pridobijo novo izkušnjo in bolj zaupajo vase. S kamišibajem se naučijo umiriti, dihati in usmeriti pozornost s sebe s pomočjo palčk na majhen oder.

Primer 3.

Maria Blazejovsky: Ema Pipifilipi

Ustvarijo domišljijskočutno predstavo književne osebe tako, da literarno besedilo dopolnijo z zunajbesedilno izkušnjo.

Učenci razmišljajo pred pravljico razmišljajo kdo so. Spoznajo galeba z imenom Ema Pipifilipi in z njegovo pomočjo brskajo po sebi in spoznavajo v čem so posebni.

Učenci so se zavzeto lotili izvedbe naloge. V začetku jim je bilo težko razmišljati o tem, da so lahko nekaj posebnega. Zanimivo je bilo, da so si med seboj tudi pomagali in tako izkazali spoštovanje različnosti. Sama sem želela z nalogo razvijati pozitivna čustva, razvijati in iskati močna področja, odpravljati strah in negotovost.

Posebna sem, ker znam z očkom zaigrati in zapeti veliko ljudskih pesmi.

Bogatenje besedišča in učenje pravopisno težkih besed pri urah dopolnilnega pouka

Primer 4.

Učenje in pisanje besed nagajivk mnogim učencem povzroča težave. Učimo jih v korakih. Pomembna je sproščenost, celovitost, s povečano aktivnostjo in uporabe desne in leve hemisfere možganov.

Tako smo pri urah dopolnilnega pouka spoznavali nove besede in jih opazoval, gibno uprizarjali, zapisovali z levo in desno roko. Na koncu so učenci izbrali besede, ki so jih likovno izrazili. Nagajive črke so zapisali z rdečo. Nekaj časa so likovni izdelki viseli na vidnem mestu v razredu. Po določenem času so učenci besede izbrali in jih zložili v kamišibaj oder.

Nekateri učenci so si vrstni red besed določili, drugim je bil izziv besede zložiti poljubno. Izdelali so naslov »Prijatelji besed« in namesto konca napisali »Se nadaljuje«. Nastale so zanimive zgodbe in pravljice. Velikokrat so res zanimivo izpeljali pripoved, da so ohranili smiselno nadaljevanje. Zabavali smo se. Na koncu smo nastale zgodbe zapisali in jih predstavili sošolcem. Učene besede so pravopisno pravilno zapisovali.

Eden izmed planetov v vesolju je bila tudi Zemlja.

ZAKLJUČEK

Ob vse večji uporabi tehničnih sredstev kamišibaj oder ponuja preprosto analogno alternativo. Obenem pa spodbuja komunikacijske veščine, krepi samopodobo nastopajočega, ustvarja priložnost za sprejemanje in spoznavanje drug drugega ter razvijanje strpnosti in empatije, ponuja možnost učenja primernega podajanja in sprejemanja kritike, nudi varen prostor preizkušanja pripovedovalskih sposobnosti, spodbuja branje in izražanje v smiselno zaključeno celoto, na sproščen in ustvarjalen način povezuje učence med seboj, ustvarja poligon drugačnih socialnih interakcij in spodbuja kreativnost in ustvarjalnost.

Če povzamem lahko Kamišibaj ponuja otrokom zabavo, izobražuje, vzgaja in spodbuja osebni razvoj.

LITERATURA

  1. BUDNAR, M.,DOLNIČAR, M., KOS A.,SKALAR, M.,ŠALI, B.,1979, Otroci s specifičnimi učnimi težavami v sodobni družbi, Ljubljana, Dopisna delavska univerza Univerzum
  2. DIVJAK ZALOKAR Z., 2002, Brez pravljice ni otroštva, Krško,GORA,s.p.
  3. ČRNIČ, B, HITI, Z, 1992,Vadnica za 6. razred, Ljubljana, Rokus
  4. Grath,H.,Francey,1996,Prijazni učenci,prijazni razredi,Ljubljana, DZS
  5. SAKSIDA, I.: Izhodišča in modeli šolske interpretacije mladinske književnosti. Trzin: Different, 1994.

Uporaba spletnika (bloga) pri pouku angleščine

aleksandra_velensek

Aleksandra Velenšek

Ključne besede: blog, IKT, komunikacija, angleščina

Blog, spletni dnevnik ali spletnik je spletno mesto, ki si ga lahko ustvari vsak, ki želi preko objavljanja svojih prispevkov komunicirati s širšo javnostjo. V našem primeru želi učitelj komunicirati z učenci v tujem jeziku. Blog sem začela uporabljati že leta 2011 in ga še vedno občasno uporabljam. Ima veliko prednosti:

  • Orodje je učencem blizu.
  • Razvija možnosti uporabe IKT.
  • Služi kot dopolnitev spletne učilnice.
  • Popestri pouk.
  • Učencem je delo z blogom zanimivo.

Samo ustvarjanje bloga je dokaj preprosto in si ga lahko ustvari vsak, ki ima gmail račun. Obiščemo stran  in se prijavimo z našim računom ter sledimo preprostim korakom. Tako lahko zasnujemo eno šolsko uro, ki v celoti poteka preko spleta z različnimi tipi nalog ali pa lahko blog uporabljamo za občasne rubrike, stalne rubrike, povezave na spletne clip_image002strani, domače naloge, sprotno utrjevanje in ponavljanje snovi, spodbujanje skupinskega dela, izmenjava mnenj o temah, za katere pri pouku ni časa…

Slika 1. Primer bloga

Seveda je potrebno določiti cilje in pravila uporabe spletnika pri pouku:

  • komunikacija poteka izključno v tujem jeziku,
  • objave učencev so njihovo avtorsko delo,
  • jezikovna pravilnost komentarjev se ne vrednoti,
  • učitelj ima vlogo moderatorja.

Učitelj igra ključno vlogo, saj je njegovo delo vezano na nove objave, spremljanje samih objav in odzivanje nanje ter spodbujanje k sodelovanju. Tu nam pride prav možnost diferenciacije pouka, učenci z različnim predznanjem tujega jezika se lahko različno odzivajo. Prav tako lahko v veliki meri vključimo formativno spremljanje, saj lahko učenci pišejo komentarje in na komentarje odgovarjajo (sošolec sošolcu), se med seboj dopolnjujejo in popravljajo.

Predvsem je pomembno, da lahko s pomočjo bloga urimo 4 zmožnosti:

  • bralno razumevanje,
  • pisno sporočanje,
  • slušno razumevanje in
  • digitalne zmožnosti.

Kot primer prilagam povezavo do bloga, ki je bil narejen za eno šolsko uro, obravnava nove snovi pri angleščini.

Kako je potekala celotna šolska ura, si lahko pogledate v kratki animaciji na tej povezavi

Moje izkušnje z uporabo bloga pri pouku tujih jezikov so odlične, zato menim, da če želite popestriti pouk in tega še niste naredili, poskusite, ne bo vam žal. Učenci bodo navdušeni.

LITERATURA:

  1. BEZIĆ, Anita. Blogajmo! Uporaba blogov pri pouku angleščine. V: Učenje in poučevanje tujih jezikov na Slovenskem: pregled sodobne teorije in prakse. Uredil: Janez Skela. Ljubljana: Tangram, 2008, 718-733.
  2. ŠUBIC, Marija. Blogati pri pouku? Vzgoja in izobraževanje, 2008, XXXIX, 5, 89-91
  3. https://www.blogger.com/ (21. 1. 2016)

Glasovna komunikacija na wiki mjestu: malo drugačije vježbe

slušanja i govorenja engleskog jezika

sanja_bozinovic

Sanja Božinović

Ključne riječi: EFL, wiki, voki, voicethread, acapela, jezične vještine

U dodatnoj nastavi iz engleskog jezika s učenicima sedmog razreda osnovne škole „Nikola Hribar“ u Velikoj Gorici koristim wiki mjesto koje služi kao naše mjesto za učenje izvan razreda, mjesto gdje učenici uvijek mogu pristupiti zadatcima dodatne nastave i našem projektu, raditi zajedno i pregledavati svoje radove, ali i radove svojih kolega kad god imaju vremena i kad to žele. Wiki nam olakšava sudjelovanje u projektu „Talking Cultures“ u organizaciji British Councila, koje bi nam bilo gotovo nemoguće s jednim satom tjedno dodatne nastave u školi. Na našoj wiki obrađujemo teme kao što su: moj razred i moja škola, moja domovina, hrana koju volim, poznati ljudi iz moje zemlje i slično, i to na engleskom jeziku i koristeći razne web 2.0 alate.

Naša wiki je prepuna zanimljivih radova učenika koji svjedoče ne samo o tome koliko smo ponosni na sebe i svoju kulturu, nego i koliko smo vježbali vještinu pisanja i čitanja na engleskom jeziku.

Naravno, u nastavi stranog jezika moramo uvijek raditi i na poboljšanju vještina slušanja i govorenja. U tu svrhu na wiki mjestu sam, osim poveznica sa slušnim materijalom kojima učenici pristupaju i slušaju ih kad god žele, koristila i neke web 2.0 alate i računalne programe, koji su se pokazali izvrsnim za vježbanje vještina slušanja i govorenja, a u isto su vrijeme vrlo motivirajući i zabavni za učenike.

Voki

Voki sam dosad upotrijebila na dva načina. Prvo sam napravila svoj Voki da bih, umjesto pisanja pitanja, postavila na stranicu moj avatar koji izgovara zadatak. Reakcija učenika je bila vrlo pozitivna. Zadatak je motivirao učenike više nego uobičajeni pisani tekst istog sadržaja. Neki su izrazili želju da i sami izrade i pošalju mi svoj Voki. Smatrala sam to odličnim znakom – koliko puta čujemo da učenici žele i pitaju smiju li napraviti dodatnu zadaću?

Primjer mog Vokija:

voki1

U okviru zadatka „Biografija mog razreda“, na wiki su učenici, uz pisanje sastavka o prijatelju iz razreda, svoju priču o prijatelju snimili kao Voki. Prve Vokije izrađivali smo u informatičkoj učionici. Izrada je zabavna i vrlo jednostavna. Nakon kratkog registriranja i potvrđivanja adrese elektroničke pošte, može se pristupiti izradi svog avatara. Pri tom se biraju svi detalji njegova fizičkog izgleda, pozadine pred kojom stoji i okvira. Kako bi odabrali sve detalje, učenici čitaju na engleskom i pri tom uče ili ponavljaju riječi.

Kad su zadovoljni izgledom, dodaju zvuk. Mogu napisati tekst u predviđeni prostor i odabrati snimljeni glas koji će ga izgovoriti. Prije prve upotrebe Vokija s učenicima, bojala sam se da će mnogi htjeti na takav lakši način završiti Voki, ali sam se iznenadila – taj način su odabrali samo oni koji su imali problema s mikrofonom i nisu mogli snimiti svoj glas. Svi ostali su htjeli snimiti glas. Slušala sam i pratila nekoliko učenika u tom dijelu zadatka, ostali su završili zadatak kod kuće.

Osjećaj je bio prekrasan: učenici su sami sebi bili stroži kritičari od mene, kad sam ja bila zadovoljna njihovim izgovorom i tečnošću govora, oni su tražili da probaju još jednom jer mogu bolje. U tom pogledu Voki je izvrstan, postupak govorenja u mikrofon i preslušavanja može se ponavljati dok god autor nije zadovoljan, a onda se snimi i objavi na blogu, wiki, nekoj mrežnoj stranici, jednostavnim kopiranjem koda.

Svi učenici su preslušali više puta poruke svojih kolega i izražavali se vrlo pohvalno o njima, što se ne događa toliko često kad slušaju čitanje iz udžbenika.

Primjeri Vokija koji su izradili učenici u sklopu zadatka predstavljanja prijatelja:

Prvi primjer – LovroB        Drugi primjer – Stella

voki2voki3

Voicethread

Voicethread planiram koristiti za jedan od budućih zadataka na wikiju, jer je bio jedan od najzanimljivijih zadataka prošlogodišnjoj grupi učenika koja je sudjelovala u projektu “Talking Cultures”, a koristili smo ga također za predstavljanje prijatelja.

Voicethread kombinira upotrebu fotografije, pisane poruke i govora. Naše razredno predstavljanje zamislili smo kao niz razrednih grupnih fotografija koje učenici glasom komentiraju.

Fotografije sam ja postavila, jer sam htjela najbolje iskoristiti kratko vrijeme u informatičkoj učionici. Vlasnik Voicethreada može stvarati više svojih osobnosti pa sam to iskoristila kako bi učenici lakše i brže mogli pristupiti zadatku. Učenici su imali zadatak izraditi svoju avatar sliku jer zbog njihove mlade dobi nisam željela koristiti njihove pojedinačne fotografije. U tu svrhu smo koristili računalni program Yahoo Avatars, a postupak i korist za učenje jezika su vrlo slični onom pri izradi Vokija.

Učenici su, jedan po jedan, pristupali zadatku, birali svoj lik i radili svoj komentar. Mogli su birati: uzeti mikrofon i ispričati svoju priču ili napisati poruku, koja se onda otvara za čitanje s odabirom slike.

Motivacija je bila velika, kako za postizanje što bolje govorne produkcije, tako i za pažljivo slušanje i davanje pozitivnih ohrabrujućih komentara kolegama.

Primjer: učenici koriste Voicethread

voicethread

Acapela Talking Widget

Prošli tjedan poželjela sam podsjetiti učenike na jedan element zadatka na wiki. Dok sam razmišljala o načinu na koji ću to učiniti, kolegica je na Twitteru ukazala na mogućnost upotrebe u učenju jezika Acapela računalnog programa koji pretvara tekst u govor. Na ovoj stranici može se pročitati o mnogim upotrebama ovog računalnog programa, od kojih se neke i plaćaju: može se upotrijebiti kao pomoć slabovidnima, stvaranje audioverzije raznih tekstova, novina i drugih materijala, za stvaranje vježbi slušanja raznih vrsta i namjena.

Jedna od mogućnosti je i brzo stvaranje računalnog programa za postavljanje na mrežne stranice, koja odašilje poruku odabranim glasom koja je napisana u lijepo uokvirenom kvadratnom prostoru.

Stvaranje je vrlo lako: upiše se tekst na predviđenom mjestu, odabere jezik i u okviru odabranog jezika, govornik. Na primjer, za engleski jezik koji sam ja trebala, može se birati između nekoliko govornika, muških ili ženskih osoba, pored čijih imena piše i vrsta jezika kojim govore. Odabrala sam jednog govornika koji govori britanskim engleskim i čiji mi se glas svidio kad sam preslušavala poruku. Nakon toga odabrala sam boju i veličinu svog budućeg zadatka.

Ovaj način omogućio mi je da privučem pažnju svojih učenika jer izgleda lijepo na stranici i mami ih da kliknu da bi čuli što im imam reći, ali i da im pružim priliku za kratku slušnu vježbu u isto vrijeme. Naravno, po kreativnosti se ne može usporediti s prethodnim primjerima, ali svakako nosi dodatnu vrijednost pred suhoparno ispisanim zadatkom.

Primjer s moje wiki:

wiki

Zaključak:

Osim ova tri načina poticanja učenika na slušanje i govor na stranom jeziku te učenje na zabavniji način, koristila sam i druge web 2.0 alate sa svojim učenicima. Svi su različiti, ali imaju neke zajedničke karakteristike: učenici su motivirani, rado i predano uče, provode više vremena radeći zadatke, zrelo čak i prekritično ocjenjuju svoje radove i radove kolega, a u isto vrijeme učenje ne vide kao napor. Za mene su to znakovi da ovakve vježbe moram redovno uključivati u svoju nastavu.