Nastava upoznavanja okoliša na daljinu

silvija_permoser

Silvija Permoser

Sažetak

Uz epidemiju i nastavu na daljinu svi sudionici odgojno-obrazovnog rada susreli su se s novom, nepoznatom situacijom. Nastavu upoznavanja okoliša željela sam organizirati za učenike 1.razreda tako što ću ih motivirati da istražuju i budu aktivni. Aktivnosti sam podijelila u dva sklopa: izvođenje eksperimenata i aktivnosti u prirodi. Organizirani način rada bio je uspješan, jer su učenici bili motivirani za rad, a istovremeno su napredovali i u promatranju, predviđanju i eksperimentiranju. Također su sami predlagali aktivnosti koje bi mogli izvoditi za vrijeme nastave na daljinu. Aktivnosti ću upotrijebiti i nadograditi i sa sljedećom generacijom učenika.

Ključne riječi: upoznavanje okoliša, nastava na daljinu, istraživanje, kretanje

Uvod

Proglašenje epidemije i zatvaranje škola nakon toga je sve nas, koji smo uključeni u obrazovni sustav, dovelo u novu, nepoznatu situaciju. Svi mi, koji smo uključeni u odgojno-obrazovni proces (učenici, učitelji i roditelji), nikada se do sada nismo našli u takvoj situaciji. Prvi dani bili su posvećeni ponavljanju i utvrđivanju znanja. Kada smo shvatili da je nastava na daljinu postala naša nova realnost, morali smo se posvetiti i obradi novog gradiva. Koje gradivo? Na koji način? Gdje? Čime? To su bila moja osnovna pitanja prilikom planiranja nastave i pripreme zadataka za učenike.

Planiranje rada

Za vrijeme nastave na daljinu podučavala sam djecu prvog razreda. Podučavanje mlađih učenika po prirodi je drugačije od podučavanja starijih. Njihovo učenje najučinkovitije je kada se odvija kroz igru i kretanje, tako da su moj vodič u planiranju i pripremi zadataka bila sljedeća pitanja: Koje gradivo? Na koji način? Gdje? Čime? Prilikom planiranja i pripreme zadataka imala sam u mislima da učenici trebaju istraživati, kretati se i upoznavati okoliš.

Pregledala sam nastavni plan za predmet Upoznavanje okoliša i naglasila sadržaje s kojima ću kod učenika moći razvijati vještine usporedbe, predviđanja i donošenja zaključaka, eksperimentiranja, promatranja, istraživanja. Kod učenika sam željela potaknuti kreativnost, korištenje svih njihovih čula i razvijati ručne vještine.

Spomenute vještine i sposobnosti trebale su se razvijati u sklopu svih tematskih sklopova predmeta upoznavanje okoliša. Teme sam prilagodila interesu djece, njihovom odazivu na prethodne zadatke i činjenici da učenici naše škole žive u ruralnom okruženju. Svi moji učenici su za vrijeme nastave na daljinu prirodu imali na dohvat ruke. Ova činjenica mi je bila velika potpora u planiranju aktivnosti.

Primjeri zadataka i aktivnosti

Od svih zadataka koje sam za vrijeme nastave na daljinu pripremila za učenike, predstavit ću one koji su bili vrlo dobro prihvaćeni među učenicima i na koje sam dobila više pozitivnih odaziva.

Započeli smo, naravno, s eksperimentom, koji je bio tematski povezan s epidemijom, a nakon toga smo nastavili s drugim eksperimentima. S odabranim sam eksperimentima kod učenika željela potaknuti detaljno promatranje, razmišljanje, donošenje zaključaka i predviđanje, što će se dogoditi, odnosno kako će se eksperiment odvijati te ukazati na važnost bilježenja tijeka eksperimenta.

  • PRESTRAŠENI PAPAR

Izvođenjem ovog eksperimenta provjerili su sviđa li se bacilima i bakterijama sapun. Tijekom postupka riješili su i nastavni listić te zaključili zašto prilikom slika 1_Eksperiment Prestrašeni paparpranja ruku koristimo sapun.

U manju posudicu ulili su vodu. U nju su usuli puno papra (“viruse i bakterije”). Umočili su prst u vodu s paprom i promatrali što se događa. Nakon toga su prst najprije umočili u sredstvo za pranje posuđa, a onda u vodu s paprom (Prestrašeni poper, s. a.).

Slika 1. Eksperiment Prestrašeni papar

  • SVJETLUCAVE KOVANICE

Prije izvođenja eksperimenta nacrtali su ili napisali što misle da će se dogoditi s kovanicama koje će staviti u ocat. Nakon toga su prema uputama izveli eksperiment.

U čašu su do polovice ulili ocat. U ocat su dodali malu žlicu soli i miješali toliko dugo dok se sol nije u potpunosti otopila. U otopinu su stavili par (najmanje četiri) kovanica (starih, prljavih, zahrđalih). Pričekali su par minuta slika 2_eksperiment Svjetlucave kovanicei nakon toga iz čaše izvadili dvije kovanice, stavili ih na papirnatu salvetu i ostavili da se osuše. Iz čaše su izvadili i preostale kovanice, isprali ih vodom i isto tako ostavili da se osuše. Kovanice su međusobno usporedili i u bilježnicu napisali svoje zaključke (Nieto Martinez, 2015, 48, 49).

Slika 2. Eksperiment Svjetlucave kovanice

  • SVIJEĆA U VODI

Prije izvođenja eksperimenta zapisali su predviđanje hoće li se svijeća ugasiti kad je prekriju čašom. Nakon toga su prema uputama izveli eksperiment i svoje zaključke nacrtali ili napisali.

Svijeću su stavili na tanjur i u njega nalili malo vode. U nazočnosti odrasle osobe upalili su svijeću. Upaljenu svijeću pažljivo su prekrili čašom i promatrali. Nakon toga su eksperiment ponovili i brojili koliko dugo svijeća gori ispod čaše (Sveča v vodi, s. a.).

  • TORNADO

Eksperiment su izveli prema uputama i nakon toga nacrtali što su primijetili tijekom procesa izvođenja.

Čašu su napunili vodom. Dodali su par kapi sredstva za pranje posuđa. Jednom rukom su držali čašu, a drugom rukom žlicu. Snažno su miješali u smjeru kazaljke na satu. Nakon toga su žlicu izvadili iz čaše i promatrali što se dešava u čaši.

Drugi sklop zadataka, koji im se također jako svidio, bio je usmjeren na aktivnosti u prirodi. Odnosile su se na kretanje, promatranje, istraživanje, poticanje kreativnosti i razvijanje ručnih vještina.

  • IGRA DODIRNI…

S roditeljima ili braćom i sestrama mogli su igrati igru Dodirni… Zadatak je bilo moguće izvoditi vani, u prirodi ili u stanu. Neke upute sam za njih pripremila ja, a ostale su učenici, odnosno drugi, koji su uključeni u igru, usput izmišljali.

Dodirni nešto što…

… čuješ,… miriše,… je hrapavo,… je ukusno, svijetli,… (Gradivo za učitelje, s. a.).

  • LOVIM BOJE

Učenici su tražili boje koje su navedene na nastavnom listiću. Nisu bili ograničeni mjestom na kojem su tražili boje, već uputama da boje traže u prirodi, a ne na predmetima koje je napravio čovjek.

Potraži nešto….

… žuto, … bijelo, … ljubičasto, … crno, … (Gradivo za učitelje, s. a.).

  • NAPRAVIMO SKLONIŠTE

Od materijala koji su pronašli u šumi sastavili su sklonište za patuljke. U tome su bili vrlo maštoviti i kreativni. Naravno, u radu im je bila potrebna i pomoć odrasle osobe.slika 3_Križić Kružić

  • KRIŽIĆ KRUŽIĆ

U šumi su potražili grančice i češere ili kamenčiće i napravili si prostor gdje mogu igrati igru Križić Kružić.

Slika 3: Igra Križić Kružić

  • UPOZNAJ DRVO

Pomoću nastavnog listića u šumi su tražili drveća različitih karakteristika: drvo s grubom korom, mlado drvo , drvo s rupom u deblu, odumrlo drvo … (Spoznaj drevo, 2020)

slika 4_ Kolaž dokaza učenika za zadatak Upoznaj drvoSlika 4: Kolaž dokaza učenika za zadatak Upoznaj drvo

  • ŽIVOTNI CIKLUS MASLAČKA

Na travnjaku su pomoću nastavnog listića tražili cvjetove maslačka u različitim fazama cvjetanja (Življenjski krog regrata, 2020).

  • ŠUMSKI BINGO

Pomoću nastavnog listića sa slikama životinja, biljaka i predmeta pronađenih u šumi, učenici su igrali bingo. Morali su pronaći pet životinja, biljaka ili predmeta u stupcu, retku ili dijagonali (Gozdni bingo, 2020).

Oba sklopa zadataka učenici su dobro prihvatili. Bili su motivirani za rad, a istovremeno su napredovali i u promatranju, predviđanju i eksperimentiranju.

Zaključak

Nastava na daljinu od učitelja je zahtijevala puno energije, snalažljivosti i pozitivne usmjerenosti. Cilj koji sam si zadala u pripremi zadataka bio je ostvaren. Učenicima su zadaci bili zanimljivi, donijeli su im motiviranost za rad te su mnogo puta pripremljene zadatke nadograđivali svojim idejama. Uz potporu roditelja, učenici su mi slali dokaze o učenju i dojmove koje su stekli prilikom izvedenih eksperimenata i aktivnosti u prirodi.

U video konferencijskim sastancima i telefonskim razgovorima učenici su molili za slične zadatke te su mi poneku ideju predložili i sami. Sretna sam što sam za učenike uspjela pripremiti zadatke koji su u njima probudili interes za učenjem, razvili razne vještine i dali im motivaciju i za one, za njih “teže” zadatke, kao što su npr. vježbe čitanja i prepisivanja.

Nastavu već u normalnim okolnostima volim izvoditi aktivno i na otvorenom. Zahvaljujući iskustvu koje sam stekla tijekom izvođenja nastave na daljinu dobila sam potvrdu da je učenicima takav način rada blizak i da im se sviđa. Odlučila sam ga dodatno nadograditi za sljedeću generaciju učenika.

Literatura

  1. Gozdni bingo, 2020. Inštitut za gozdno pedagogiko [online] Dostupno na: http://gozdna-pedagogika.si/gozdni-bingo/ [datum posjeta stranice: 1. 7. 2020.].
  2. Gradivo za učitelje, Lilibi.si [online] https://www.lilibi.si/gradivo-za-ucitelje#tab=1 [datum posjeta stranice: 1. 7. 2020.].
  3. Kolar, M., 2011. [elektronički izvor] Učni načrt. Program osnovna šola: Spoznavanje okolja, Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo in šport: Zavod RS za šolstvo. Dostupno na: https://www.gov.si/assets/ministrstva/MIZS/Dokumenti/Osnovna-sola/Ucni-nacrti/obvezni/UN_spoznavanje_okolja_pop.pdf [datum posjeta stranice: 1. 7. 2020.].
  4. Nieto Martinez, C., 2015. [online] Zabavni poskusi za otroke, Ljubljana: Mladinska knjiga. Dostupno na: https://www.emka.si/webapp/wcs/stores/servlet/sl/emkasi/zabavni-poskusi-za-otroke-1970800-pr [datum posjeta stranice: 1. 7. 2020.].
  5. Prestrašeni poper, Cevkovo mesto [online] Dostupno na: http://www.cevko.si/brihtna-buca/prestraseni-poper [datum posjeta stranice: 1. 7. 2020.].
  6. Razvojni krog regrata, 2020. Inštitut za gozdno pedagogiko [online] Dostupno na: http://gozdna-pedagogika.si/razvojne-faze-cvetenja-regrata/ [datum posjeta stranice: 1. 7. 2020.].
  7. Spoznaj drevo, 2020. Inštitut za gozdno pedagogiko [online] Dostupno na: http://gozdna-pedagogika.si/spoznaj-drevo/ [datum posjeta stranice: 1. 7. 2020.].
  8. Sveča v vodi, Cevkovo mesto [online] Dostupno na: http://www.cevko.si/brihtna-buca/sveca-v-vodi [datum posjeta stranice: 1. 7. 2020.].
  9. Izvori fotografija: osobni arhiv

Gozd jeseni

ingrid_jug

Ingrid Jug

Učna priprava

Učiteljica : Ingrid Jug
Tedenska ura :
Razred : 1.a
Predmet : Spoznavanje okolja
Tematski sklop: JAZ IN NARAVA
Učna enota : GOZD JESENI

Učni cilji:

Globalni učni cilji:

  • učenci spoznajo gozd kot življenjski prostor.

Operativni učni cilji:

Učenci:

  • preko pogovora spoznavajo pomen gozda
  • opazujejo, opisujejo in primerjajo listopadna drevesa;
  • prepoznavajo in poimenuje nekatera gozdna drevesa, ki jim jeseni odpade listje;
  • opišejo obliko in barvo listov hrasta in bukve, jih med seboj primerjajo in naštejejo razlike;
  • prepoznavajo, spoznavajo in poimenujejo plodove hrasta in bukve;
  • opazujejo in opišejo skorjo hrasta in bukve;
  • iščejo, opazujejo in spoznavajo drobne živali v gozdnih tleh in pod lubjem dreves;
  • poskusijo opisati, primerjati in narisati najdene drobne živali;
  • opazujejo pisanost barv, v tišini prisluhnejo šelestenju in šumenju listja v krošnjah dreves, petju ptic in vsem ostalim zvokom v gozdu;
  • z uporabo vseh čutil spoznavajo gozd in neposredno ugotavljajo njegov pomen v naravi in za človeka;
  • doživljajo lepoto gozda;
  • s tipom dojemajo različnost lubja dreves;
  • navajajo se na gozdni bonton, na lep odnos do gozda in narave;

Vzgojno učni cilji:

Učenci:

  • razvijajo občutek za varovanje okolja;
  • spoznavajo bonton v naravi;
  • se znajo primerno vesti na sprehodu;
  • razvijajo sposobnost sklepanja na osnovi neposrednega opazovanja.

Psiho motorični učni cilji:

  • učenci razvijajo fino motoriko in ročne spretnosti z izdelovanjem izdelkov.

Metode dela: razlaga, pogovor, poslušanje, praktično delo, raziskovanje, sodelovalno učenje, neposredno opazovanje, prikazovanje, risanje.

Oblika dela: skupinska, frontalna, individualna, delo v dvojicah;

Učni pripomočki:

  • naravoslovni pripomočki;
  • lupe za opazovanje;
  • steklene posodice, lopatke;
  • papir formatov A3, A4;
  • svinčniki, barvice, voščenke;
  • lepilni trak, škarje;
  • zobotrebci;
  • gozdni plodovi (kostanj, žir, želod, ježice kostanjev,…), različni listi dreves;
  • lepilo;
  • rutice.

Medpredmetne povezave: slovenski jezik, športna vzgoja, likovna vzgoja.

Priloge: učni listi, navodila za delo po postajah.

1. Otrokovo doživljanje narave

Otrok doživlja okolje, naravo, z vsemi svojimi čuti. Le tisto, kar odkrije in spoznava z veseljem, mu bo priraslo k srcu, le za tisto, v čemer bo spoznal vrednost, bo pripravljen posledično tudi prevzeti odgovornost. Življenje otrok postaja čedalje bolj odtujeno od narave, zato potrebujejo vzgojo v tej smeri, da bosta z naravo postala prijatelja.

Obstaja veliko dejavnosti, ki z malo domišljije ponujajo tako otrokom kot odraslim prijetno doživljanje narave. V tem bi omenila tako imenovano »tekoče učenje«(Cornell, 1989), ki temelji na sitemu štirih stopenj, ki se prelivajo druga, v drugo in s svojo prilagodljivostjo omogoča neskončno raznolikost doživljanja narave in svobodno odločanje glede na trenutne potrebe in dane možnosti.

Omenjene štiri stopnje so:

  1. stopnja: zbuditev navdušenja,
  2. stopnja: usmeritev ali osredinjanje pozornosti,
  3. stopnja: neposredna izkušnja, doživljanje,
  4. stopnja: delitev navdiha z drugimi.

Brez navdušenja, osebne zavzetosti, torej ne moremo doživeti smiselne izkušnje narave, vendar samo to ni zadosti. Če nismo zbrani in pozorni na dogajanje okrog sebe, se bomo le stežka zavedali narave okrog sebe ali česar koli drugega. Ko pa dosežemo oboje, tako navdušenje kot zbranost, pa se lahko prične neposredna izkušnja, doživljanje, zavedanje tega kar vidimo, slišimo, se dotikamo in vohamo. Vendar pa šele ko svoje izkušnje, oziroma doživljanje delimo z drugimi, postanejo čistejše in trdnejše. (Cornell, 1989, str. 18 – 19).

Vloga učitelja kot vodnika pri raziskovanju in doživljanju narave z otroki pa je vse prej kot enostavna.

Otroci se na naša opazovanja odzovejo veliko bolj sproščeno kot pa na razlage v učbenikih.

Nekateri otroci niso vajeni opazovati narave od blizu, zato moramo najti stvari, ki jih bodo zanimale, in jih voditi. Vključiti moramo vsakega otroka posebej, tako da sprašujemo in opozarjamo na zanimive slike in zvoke.

Konstruktivistični pristop k učenju

Konstruktivitizem se v sodobnih pristopih dela pojavi kot najbolj splošno sprejet teoretični okvir za poučevanje učenja. Učenec sam z aktivno udeležbo v procesu učenja gradi in pridobiva znanje. Konstruktivizem razlag nastajanje naravoslovnega znanja kot miselno konstrukcijo, kjer se nove izkušnje osmislijo tako, da se povežejo z že obstoječo pojmovno strukturo. Tukaj je učenje proces, v katerem se novo znanje gradi s povezovanjem novih informacij v staro strukturo znanja in s tem preoblikuje.

Bistvene značilnosti konstruktivističnega pouka so:

  • ob konstruktivističnem načinu učenja je otrok pripravljen, da sam razmišlja o zastavljenem problemu v soočenju lastnega razmišljanja z razmišljanjem vrstnikov;
  • v procesu je učenec stalno usmerjen v izkustveno učenje, skozi praktične aktivnosti znanja, spretnosti in sposobnosti usvaja, dograjuje in dopolnjuje;
  • posameznik se mora v procesu učenja neprestano prilagajati, upoštevati druge, stalno dokazovati svoje prepričanje, utemeljevati lastno razmišljanje in početje ter skrbeti za dogajanje, ki ga bo privedlo do želenega rezultata,
  • učenec ima neprestano nadzor nad lastnim delom, vedenjem in znanjem,
  • odločilnega pomena je otrokovo predznanje, ki vsebuje intuitivne predstave, naivna pojmovanja in celo napačne ideje, ki jih otrok dobi v svojem fizičnem okolju (Krapše, 1999; povz. Po Kosovan, 2007, str. 32 – 33).

2. Tematski sklop, operativni cilji in primeri dejavnosti v 1. razredu

slika1

3. Minimalni standardi znanja, ki se nanašajo na gozd kot življenjski prostor pri predmetu spoznavanje okolja

slika2