Učimo kroz aktivnost – radne bilježnice?

nina_jesensek

Nina Jesenšek

Sažetak

Ovaj stručni članak odlučila sam napisati na temelju dvogodišnjeg iskustva s dodatnom individualnom i grupnom pomoći koja je treći stupanj modela pomoći učenicima s teškoćama u učenju. Pomoć sam provodila u grupi prvoškolaca i drugoškolaca. Iz matematike smo najviše izvodili konkretne aktivnosti za usvajanje cilja predodžbe o brojevima te zbrajanja i oduzimanja brojeva do 20. Kod slovenskog jezika naš je izazov bio čitanje, povezivanje slova i glasova. Pritom smo koristili materijale i pomagala koje može pribaviti svaki učitelj. Uveli smo kretanje, te time osvijestili prisutnost tijela. U članku želim predstaviti aktivnosti koje će biti od pomoći učiteljima. Veliki naglasak je prije svega na tome da iz prvog razreda uklonimo radne bilježnice i uvedemo konkretni pristup.

Ključne riječi: teškoće u učenju, pomoć, aktivnost, materijal, smetnje u čitanju i pisanju, matematika

Teškoće u učenju u posljednjem desetljeću postale su pojam o kojem je sve više govora među stručnjacima i dakako roditeljima. Prvi znakovi obično se pojavljuju već u prvim godinama razvoja djeteta, te se svakako pogoršavaju novim usvajanjima znanja. Roditelji to obično ne primjećuju jer se svako dijete različito razvija, što je i normalno. Sve više roditelja poseže za različitim oblicima pomoći, iako njihovo dijete možda to ne treba. Na žalost, često se događa i to da roditelji čijoj je djeci pomoć neophodno potrebna zažmire i ne primjećuju probleme. U posljednja dva desetljeća utrostručio se je broj djece s teškoćama u učenju i upravo te činjenice razlog su različitih pitanja. Zašto je taj problem postao toliko čest među učenicima je pitanje na koje mnogi ne znaju odgovoriti. Je li moguće da prije deset godina tome nisu davali dovoljno pažnje, te su ih jednostavno pripisali nižem intelektualnom razvoju?

U nastavku ću se usredotočiti na teškoće u učenju koje sam najčešće primjećivala u prvom i drugom razredu osnovnoškolskog obrazovanja.

Jedna od najčešćih teškoća u učenju je smetnja u čitanju, pisanju i slovkanju (disleksija, disgrafija…). Neka istraživanja pokazala su da učenici s teškoćama u učenju imaju i disleksiju. Pojavljuju se problemi u uočavanju i obradi slušnih informacija, te zato teško prate upute, čuju samo prvih par riječi, a ostale zaborave i brzo se zbune. Često se problem pokazuje i u razumijevanju oblika i pozicije slova, npr. slovo »u« zamjenjuju slovom »n«. Učenici često kažu da slova pred njima »zaplešu«. Takvo dijete često okreće i premješta glasove u riječima: mak-kam, zima-miza, itd. Također se može zamijeniti i redoslijed u čitanju i zapisivanju brojeva u matematici. Broj 59 zapišu ili pročitaju 95.

Smetnja u pisanju pokazuje se i u lošijoj grafomotorici, u neuspješnom prijenosu misli na papir, u pogrešno napisanim riječima, vrlo kratkim rečenicama, itd. Inače, dijete ima često puno više znanja od onog znanja koje je sposobno pokazati u pismenom obliku. Upravo zbog toga je pravilan pedagoški pristup od ključnog značenja.

Odmah iza smetnji u čitanju i pisanju pojavljuju se i teškoće u matematici. Teškoće se mogu pojaviti isključivo i samo na području matematike ili u vezi s već gore navedenim teškoćama (diskalkulija, akalkulija…). Grupa djece s teškoćama na području matematike je vrlo heterogena jer se pojavljuju različite teškoće na različitim područjima. Učenik se može mnogo puta zabuniti, drugi učenik pravilno riješi zadatak, ali je pritom spor, kod trećeg učenika sposobnosti vrlo osciliraju, te jedan dan može biti vrlo uspješan, dok mu drugi dan ništa ne polazi za rukom. Probleme imaju i kod računanja, te stečeno znanje ne znaju upotrijebiti u drugačijim situacijama, što se može uočavati i u različitim životnim situacijama. Navedeni problemi nastavljaju se i u odrasloj dobi ako djetetu ne nudimo odgovarajuću stručnu pomoć.

5 stupanjski model pomoći djeci s teškoćama u učenju

Model pomoći temelji se na nama vrlo poznatom radu s djecom koja trebaju pomoć. Problem je u tome da premalo učitelja ispunjava odnosno učini sve što je moguće da bi došli do sljedećeg koraka ili stupnja.

Prije početka postupka za dobivanje odluke u obzir se uzima 5-stupanjski model pomoći djeci s teškoćama u učenju, a u svaki stupanj moraju biti uključeni i roditelji (Magajna, Kavkler, Čačinovič-Vogrinčič, Pečjak i Bregar-Golobič, 2008). Više o tome pročitajte u citiranoj literaturi na kraju.

1. Pomoć učitelja u razredu/dopunska nastava/pomoć u produženom boravku.
– učitelj koji uči dijete. Poštuje dobru nastavnu praksu, teškoće djeteta, djetetu omogućuje prilagođavanja (vremenska, metodička, prostorna), koristi odgovarajuća pomagala i sl.

2. Pomoć školske savjetodavne službe
– školska savjetodavna služba (npr. psiholog, specijalni pedagog i sl.). Na ovom stupnju u osobnu mapu učenika ulaže se i plan rada s djetetom.

3. Dodatna grupna i individualna pomoć
– uključivanje u individualnu ili grupnu dodatnu pomoć (dijagnostički postupci čiji rezultati mogu stručnim radnicima i roditeljima pomoći u radu s djetetom)

4. Uključivanje vanjske ustanove
– vanjske ustanove (Savjetodavni centar za djecu i mladež, Domovi zdravlja, Centar Motus..)

5. »Odluka« odnosno usmjeravanje u Program s prilagođenim izvođenjem i dodatnom stručnom pomoći
– učenik polazi satove dodatne stručne pomoći (DSP) i ima više prilagodbi

Dodatna grupna i individualna pomoć – treći stupanj pomoći

Moje radno mjesto obuhvaćalo je rad s učenicima koji su već bili usmjereni u prilagođeni program (s prilagođenim izvođenjem) i dodatnom stručnom pomoći. Dakle, pomoć sam provodila s pojedincima individualno, grupno ili u razredu.

Dodatni rad uzela sam kao izazov, treći stupanj pomoći. Pojedine učenike smo, uz pristanak roditelja odnosno skrbnika, uključili u individualnu ili grupnu dodatnu pomoć. Već nakon prvog susreta s grupom učenika prvog i drugog razreda primijetila sam da učenicima nisu pružene prilagodbe tijekom nastave i usvajanja obrazovnog sadržaja. Prvi pokazatelj bile su potpuno pretrpane radne bilježnice koje su bile ispunjene, crvenom bojom više puta precrtana rješenja, zabrana korištenja prstiju za računanje, a prije svega zasmetala me je činjenica da nijedan od šestero učenika nije pravilno držao pisaljku.

Naš sustav učenja, obrazovanja i stručna literatura vode nas kroz obrazovne sadržaje koje učenici moraju usvojiti, a nigdje nije točno propisano na koji način. Tko kaže da učenik mora naučiti pisati samo na taj način da piše u crtovlje. Može li učenik zaista računati samo prebrojavanjem kružića u radnim bilježnicama i na radnim listovima?

Jako volim svoj posao i to je moja vodilja prema tome da učenika dovedem do toga da se nauči na njemu blizak način.

“Kako me možeš naučiti na meni primjeran, shvatljiv način?”

Prešao sam od igre, topline k tebi. Ne očekuj da mogu sjediti 4 sata na stolici s pisaljkom u ruci. Uzmi materijal iz svakodnevnog života i probudi malo mašte.

Plastični čepovi – može li brojanje biti zabavno?

– Trebamo čepove i kartonske brojeve.

Učenici mogu čepove koristiti za brojanje tako da ih stavljaju u red i broje. Na početku stave broj i broj čepova.

Savjet: Upotrijebite različiti materijal.

Odnosi veličine

– Trebaju nam dvije posudice, dva štapića, plastični čepovi i kartonski brojevi.

Na stol stavimo dvije posudice. Učenici moraju u posudice staviti toliko čepova koliko pokazuje kartonski broj koji stavimo ispred posudice. Zatim s dva štapića naprave ključ ili znak nejednakosti/jednakosti >, <, =.

Za nešto spretnije učitelje

Izradimo polužnu vagu tako da vaga preteže na onu stranu na kojoj se nalazi više čepova.

Savjet: Potražimo pomoć učitelja tehničke kulture.

Kako zbrajanje može biti zanimljivo i ujedno shvatljivo?

– Trebamo kutiju, plastične čepove, karton role wc papira, kartonske brojeve 1-9 te malo smisla za kreativnost. To možete izraditi zajedno s učenicima u sklopu likovne kulture ili u produženom boravku. Povežite se s učiteljicom i ona će vam rado pomoći.

Učenik baca određeni broj čepova u karton role wc papira. Na kraju u kutiji izbroji rezultat. Račun može nakon toga zapisati u bilježnicu. Aktivnost je primjerena za zbrajanja brojeva do 20.

Oblikuj slovo – pisaljku ostavi za kraj

Trebamo pladnjeve s višim rubom, kukuruznu krupicu, pšeničnu krupicu, pjenu za brijanje, boje za slikanje prstima i kartone sa slovima.

U jedan pladanj nasipamo pšeničnu krupicu, a u drugi pladanj kukuruznu krupicu. ILI

Pjenu za brijanje istisnemo na stol ili pladanj. ILI

Pripremimo boje za slikanje prstima s kojima učenici crtaju po prozoru.

Zatim stavimo pored toga kartone sa slovima. Učenik u pripremljeni materijal crta s prstom, piše slovo prema uzorku koji smo pripremili na kartonima.

– Trebamo izolacijsku traku ili ljepljivu traku u boji i autiće.

Na podu oblikujemo određeno slovo koje neka bude veće. Zatim neka učenik vozi autić u smjeru kao što je pravilan zapis slova.

Savjet: Na isti način možemo usvojiti brojeve. Predložene aktivnosti možete provoditi po postajama i učenici neka kruže. Učenici neka za vrijeme aktivnosti glasno izgovaraju glas dok klize po slovu.

Aktivnost toplo preporučujem prije zapisivanja u crtovlje. Učenici neka prije zapisivanja u crtovlje voštanim i suhim bojicama vježbaju slovo na list iz mape za likovni odgoj, zatim u manjem obliku i tek nakon toga u crtovlje. Preporučujem i pisanje kredom na ploču. Izbjegavajte pripreme, jedno slovo na jedan sat. Prilagodite aktivnosti i zapise.

Čitanje – poveži slog i riječ

– Trebamo kartone sa slovima i slogovima, izolacijsku traku.

Na pod, na stol, zid, ormar zalijepite izolacijsku traku određenim redoslijedom. Zatim mijenjajte kartone sa slovima, slogovima. Učenik prati prstom ili korakom i vuče glas.

slikaa1slikaa2

Savjet: Na igralištu možete crtati kredom.

Postajem samostalan, znam što me čeka i što se od mene očekuje

U slikaa3tu svrhu dobro je izraditi slikovni raspored sati koji neka učenici prate. Raspored sati omogućuje razumijevanje što će se dogoditi, u kojem redoslijedu će se to dogoditi i kada će se završiti. Ujedno učenike privikavamo na školski sustav i poznavanje predmeta, a prije svega, korištenje rasporeda sati vodi u samostalnost djeteta. Tome možemo dodati što učenici moraju pripremiti za određeni sat. Onim učenicima koji su vizualni tipovi takav će pristup više odgovarati.


Savjet: Slikovno možemo pripremiti i kako moraju pospremiti sportsku opremu, cipele, pomagala.

Saznanje

Predstavljene aktivnosti su samo komadić drugačijeg pristupa. Naš rad predstavlja poseban izazov, pogotovo kod djece s više teškoća u učenju. Takvi problemi mogu prerasti u emocionalne probleme i probleme u ponašanju ako ne reagiramo pravilno.

Učenika s teškoćama u učenju možemo naučiti živjeti s tim teškoćama. Nije sigurno da ćemo ih znati, kao što puno ljudi kaže »izliječiti«, ali je bitno da se potrudimo i pojedincu omogućimo usvojiti gradivo na način koji mu je blizak, tj. na njemu shvatljiv način.

Literatura

  1. Magajna, L., Kavkler, M.,Čačinovič – Vogrinčič,G., Pečjak, S., Bregar – Golobič, K. (2008). Koncept dela: Učne težave v osnovni šoli (str. 5–14). Ljubljana: Zavod republike Slovenije za šolstvo.
  2. Magajna, L., Kavkler, M., Košir, J. (2011). Osnovni pojmi. V S. Pulec – Lah, M. Velikonja (ur.), Učenci z učnimi težavami – izbrane teme (str. 8–23). Ljubljana: Pedagoška fakulteta Univerze v Ljubljani.
  3. www.katarinakesicdimic.com
  4. http://www.ucne-tezave.si/

Spodbujanje motoričnih dejavnosti in kognitivnih procesov

brigita_hocevar

Brigita Hočevar

V posameznih starostnih obdobjih in v različnih okoljih se učimo na različne načine – spontano, načrtno, individualno, v skupinah, pod mentorstvom … Ker znanje, ki ga z učenjem usvojimo, prispeva h kakovosti našega življenja, je pomembno, kdaj in kako se učimo. Danes v stroki prevladuje stališče, da z učenjem ne gre ne prehitevati ne zamujati. Najbolje je »izkoristiti« tiste prave trenutke za učenje, če želimo, da bo čim bolj učinkovito ter da bo vodilo h kakovostnemu znanju. Tako je obdobje prvih let otrokovega življenja najprimernejše za razvoj govora in za usvajanje osnovnih gibalnih spretnosti.

Odrasli imamo v obdobju otrokovega učenja odgovorno nalogo: otroka pri različnih učnih dejavnostih varujemo, spremljamo, spodbujamo, po potrebi tudi usmerjamo. Nadvse pomembno je, da smo občutljivi oziroma odzivni za morebitne posebnosti otrokovega učenja, še posebno za njegovo motiviranost pri učenju. To pomeni, da opazimo in upoštevamo vse tisto, kar otroka zanima, pritegne njegovo pozornost.

Ta članek je nadgradnja dejavnosti in ciljev z navijalko, kot didaktičnim materialom.

 

Igro POTOVANJE NAVIJALKE PO TELESU smo nadgradilii z IGRO: KAJ JE DRUGAČE?

Otrok stoji z navijalko v roki. Drugi otrok ga pogleda in se obrne stran, potem spremeni položaj navijalke in drug otrok mora ugotoviti kaj je drugače.

CILJI

  • Razvijanje metaspomina,
  • Razvijanje sledenja z očmi,
  • Razvijanje koncentracije, pozornosti,
  • Razvijanje orientacije na telesu.

Moja opažanja:

1. Zaradi zahtevnosti smo igro izvajali v manjši skupini. Otrok je določil drugega otroka, ki je moral ugotovi, kaj je drugače. Potem so se še preizkusili v hitrosti, tisti, ki je prvi ugotovil spremembo položaja navijalke je bil naslednji izvajalec. Igra je potekala nemoteno, otroci so bili aktivni in so prepoznavali spremembe položaja navijalke. Zelo opazen je bil pogled otroka na prvi položaj navijalke in potem na spremenjen položaj navijalke. Le deklica, ki je sicer mlajša pa vendar zelo uspešna pri miselnih izziv je postavljala drugo postavitev na mesta, katere tudi sama ni znala poimenovati. (Zapestje, gleženj, ličnica, tilnik.) Deklica je dobila navodilo, da naj da navijalko na mesto, ki ga zna tudi sama poimenovati.

Ob igri so otroci govorili:

»Prej je bila navijalka na glavi, zdaj je na trebuhu.«
» Prej je bila navijalka na nogi, zdaj je za hrbtom.«

2. Igro smo nadgradili z dvema in potem še s tremi barvami navijalk. Otrok je poleg položaja spremenil tudi barvo navijalke. Tudi tokrat je potekla igra v manjši skupini. Otrok je določil drugega otroka, ki je moral ugotovi, kaj je drugače. Tudi potem so se preizkusili v hitrosti, tisti ki je prvi ugotovil spremembo položaja navijalke, je bil naslednji izvajalec. Igra je potekala nemoteno, otroci so bili aktivni in so prepoznavali spremembe položaja navijalke. Tudi tokrat so bili zelo opazni pogledi otroka na prvi položaj navijalke in potem na spremenjen položaj navijalke.

Ob igri so otroci, ki so imeli v rokah navijalko govorili:

»Zdaj sem postavil na nogo. Zdaj se pa obrnite. Kaj je drugače?«

Če otrok ni povedal obeh sprememb, torej položaja in barve navijalke je otrok še rekel:

»Še kaj?« »Ja, res je.«

Otrok, ki je ugotavljal spremembe je govoril:

»Prej si imel na nogi, zdaj pa na glavi, prej je bila rdeče, zdaj pa modre navijalke.«

Pri tej izvedbi so me pozitivno presenetili z vprašanjem:

»Še kaj?«, kar je otroka popeljalo do popolne rešitve.

Igro NAVIJANJE NAVIJALKE NA VRVICO smo nadgradili s cilji:

  • Razvijanje grafomotoričnih gibov,
  • Razvijanje iznajdljivosti,
  • Razvijanje preciznosti,
  • Razvijanje koncentracije,
  • Sledenje z očmi,
  • Medsebojna pomoč.

Tokrat sem ponudila škatlo z navijalkami in jih spodbudila k igri.

1. Kmalu so navijali več navijalk na vrvico. Ob navijanju so opazovali vrstnike in jih poskušali posnemati. Število navijalk so postavili v ospredje. Navijalke so preštevali. Zaradi tega je prišlo proti koncu igre do manjšega zapleta zaradi navijalke med dvema deklicama, ki ga je rešila tretja deklica z izštevanko. »An ban pet podgan … potem boš Tisa pa Nini dala.« Kljub temu so tako, kot pri prvi izvedbi igre navijalke zanihali in jim sledili z očmi.

Med otroki je potekala sproščena komunikacija:
»lej, kaj mi je uspelo«,
»kako preprosto je«,
»ej, ne gre«,
»poskusi tako«,
»veš kaj, kaj je Iza rekla« ,

in izmišljanje pesmice:
»kokokokokoko«.

Deklica, ki je navijalko navila zelo visoko, ji je »ušla« izpod rok. Nekaj časa je premišljevala, kaj naj naredi. To težavo je opazila tudi druga deklica

«k ne dosežeš, vidiš, kaj si pa dala tako visoko«.
Sledil je predlog, kako rešiti navijalko »poskoči«.

Deklica se je obrnila po pomoč vzgojiteljici.

Ker sem ji odgovorila z vprašanjem

»kaj pa zdaj?«, je druga deklica predlagala, da naj vzame stol.

Tudi prinesla ga je. Deklica se je podvizala na stol in ujela nihajočo navijalko. Igra se je v sproščenem vzdušju nadaljevala.

2. Sledila je igra zadevanja balona z navijalko. Ob balonu je bil privezan zvonček, ki se je oglasil ob zadetku. Otrok je toliko časa metal, dokler ni zadel balona in zaslišal cinglanje zvončka. Otroci so metali z dominatno roko, to je desna, le eden deček je z levo, ker je tudi sicer levičar. Bili so dokaj precizni, niso potrebovali veliko metov za uspešen zadetek. Prisotna je bila tudi »očesna gimnastika« in koncetracija.

3. Izvajali smo tudi igro, puščanje sledi z navijalko na plakatu. Najprej prosto, potem še po določeni poti. Navijalko se je povaljalo po barvi. Nato so z valjanjem navijalke nadaljevali po plakatu in za sabo opazovali puščanje sledi. Večina otrok je med prsti spretno vrtela navijalko, nekaj otrok pa je sprva navijalko le vleklo po plakatu. Z vajo so usvojili gibe, ki so bili potrebni. Ob tem pa so razvijali tudi orientacijo na listu. »Zdaj sem zgoraj, zdaj pa še spodaj«.

Igro FRIZER: AKTIVNI PLAKAT smo nadgradili s cilji:

  • Razvijanje metaspomina,
  • Razvijanje grafomotoričnih gibov,
  • Razvijanje prebralnih sposobnosti,
  • Razvijanje sledenja z očmi,
  • Razvijanje koncentracije, pozornosti,
  • Sledijo navodilu “branja” s plakata od leve proti desni,
  • Razvijanje orientacije na telesu.

1. Igro smo nadgradili z več slikami. Vsi otroci so prepoznali in uspešno nalepili vse slike. Tokrat so ob zaključku uspešnost plakata preverjali otroci. Otrok je na plakatu pokazal posamezne slike, ki so sledili, drug otrok pa je na svojem plakatu preveril ali ima posamezno sliko. Nekateri posamezniki so bili zelo spretni, ti so čutili tudi zadovoljstvo, nekaj pa je potrebovalo pomoč odraslega.

2. Z namenom razvijanja metaspomina smo igrali z NAVIJALKAMI IN JIH POSTAVLJALI V RAZLIČNE POSTAVITVE. Najprej sem postavila tri, potem štiri navijalke v določeno postavitev jaz. Otroci so naredili enako postavitev ob gledanju. Ob tem so se pri določenih pojavljale težave, da navijalke niso mirovale ampak se podirale. Z vztrajnostjo in željo po uspehu so uspeli.

 

3. Sledila je nadgradnja, POSTAVITEV PO SPOMINU. Postavila sem postavitev in otroci so dobili navodilo, da si jo zapomnijo. Svojo postavitev s tremi navijalkami sem podrla in otroci so jo morali po spominu postaviti tako, kot sem jaz. Sprva je bilo nekaj otrok uspešnih. S ponovitvami, zbranostjo in dobro koncentracijo so vsi uspešno postavili postavitev po spominu.

4. Za razvijanje metaspomina, koncentracije, pozornosti sem ponudila otrokom igro, UGOTOVI, KAJ MANJKA? Na mizo smo dali nekaj predmetov, ki smo jih skupaj poimenovali. Dobili so navodilo, da bom z večjim kosom blaga vzela en predmet, oni pa morajo ugotoviti, kateri. Tisti, ki ugotovi, dobi žig z otroškim motivom na svoj listič.

Zaradi zahtevnosti igre smo jo izvajali v manjši skupini. Tukaj so prišli v ospredje miselno močnejši otroci, še posebej deklica E in ostali otroci skoraj niso imeli možnosti priti v ospredje. Po treh zaporednih uspehih otroka v določeni skupini, je ta dobil nalogo in dajal žige. Otroci so bili nad žigi še dodatno motivirali.

Z uspešnostjo otrok smo igro nadgradili z dodajanjem predmetov. Potrebovali so le nekaj več časa, da so ugotovili, kaj manjka.

Igro SPROSTITEV OB MASAŽI smo nadgradili s ciljem:

  • Umirjanje, sproščanje otrok,
  • Razvijanje grafomotoričnih gibov.

Tokrat so otroci sedli v krog in prejeli navijalke. Vsak otrok je drugega otroka masiral z navijalko. Ob masaži so poslušali umirjeno afriško glasbo. Otroci so bili umirjeni in sproščeni. Po končani glasbi so navijalko odložili v škatlo.

Ob spremljanju in zapisovanju otrokovega napredka ob različnih igrah in situacijah ter od njih samih so bile dejavnosti nadgradnja osnovnim dejavnostim, ki smo jih izpeljali. Zato je zelo pomembno opazovanje otroka. Rada bi še poudarila, da je bila zelo pomembna tudi priprava učnega okolja. Načrtovano je bilo glede na ustreznost otrokovim interesom in sposobnostim. Okolje v vrtcu se je povezovalo z otroku znanim, domačim okoljem. Otroci so bili med seboj ves čas v interakciji z drugimi.

Literatura:

  1. Kurikulum za vrtce (1999). Ljubljana:Ministrstvo za šolstvo in šport in ZavodRS za šolstvo.
  2. Simbolno okolje kot podpora razvoju pismenosti; Dr. Ljubica Marjanovič Umek.
  3. Metaspoznavne zmožnosti v zgodnjem otroštvu: Razvoj in spodbujanje; dr. Ljubica M. Umek.
  4. Predavanje go. Barbare Baloh.
  5. Interna literatura (zapiski s študijskih skupin).

Office 365 za pomoć u edukaciji

zarko_zecevic

Žarko Zečević

slika 1Zamislite Office paket i dokumente koji su uvijek s vama, neovisno o tome da li ste na svojem ili tuđem računalu. Office koji se pokreće na svemu što ima Internet preglednik. Office 365 je cloud computing platforma koja vam omogućuje baš to, mogućnost da neke od najkorištenijih Microsoftovih alata za suradnički rad i komunikaciju koristite svugdje uz jedini uvjet, a to je pristup internetu.

Ovaj skup produktivnog softvera zasniva se na mrežnim uslugama koje omogućavaju razmjenu poruka elektroničke pošte, poruka u stvarnom vremenu i glasovnih poruka. Isto tako podržava i konferencijske pozive, glasovnu komunikaciju, dijeljenje resursa, planiranje te dijeljenje i uređivanje dokumenata.

Dijelovi Officea 365:

Exchange Online – koristi se za pristup elektroničkoj pošti, kalendaru i kontaktima s bilo kojeg računala ili operacijskog sustava, bez obzira koristi li se stolno računalo, prijenosno računalo ili mobilni uređaj. U mogućnosti ste svakoga trenutka i s bilo kojeg mjesta pristupiti svojem sandučiću elektroničke pošte.

slika 2

Kroz Microsoft Exchange Online dostupno je 25 GB prostora za elektroničku poštu, što znači da je moguće pohraniti na desetke tisuća poruka. Exchange Online dopušta do 25 MB privitaka u svakoj pojedinoj elektroničkoj poruci.

Za organizaciju sastanaka ili nekih drugih događaja tu je kalendar. Od jednostavnog umetanja različitih događaja u vlastiti kalendar i dijeljenja istog s kolegama, pa sve do organizacije novih događaja i provjere slobodnog vremena svih pozvanih. Za još bolju organizaciju, tu je i odjeljak s kontaktima koji koristi istih onih 25 GB spremnika kao i elektronička pošta te odjeljak sa zadatcima koji pomaže u planiranju osobnih zadataka ili zadataka zadanih suradnicima ili nekoj grupi korisnika.

U skladu sa zaštitom i propisima, Exchange 2010 omogućava vam arhiviranje i čuvanje elektroničke pošte te obuhvaća selektivno pretraživanje poštanskih sandučića i trenutno zadržavanje zbog pravnih razloga.

slika 3Lync Online – komunikacijska je usluga koja se koristi za slanje izravnih poruka u stvarnom vremenu i služi za glasovnu komunikaciju.

Osim klasičnog pristupa, Lync se koristi i za odrađivanje prezentacija i konferencijskih poziva pri čemu podržava zvuk, video i dijeljenje sadržaja ekrana.

Lync Online podržava i odgovaranja na elektroničke poruke izravnim ili zvučnim porukama, što rezultira učinkovitijom i bržom komunikacijom.

Neki od korisnih potprograma:

  • Vidljiv status raspoloživosti kontakata s popisa;
  • Omogućena jednostavna komunikacija i interakcija;
  • Interakcija sa SharePoint stranicama;
  • Komunikacija s drugim organizacijama koje koriste Lync;
  • Povezivanje s Windows Live Messenger kontaktima.

Lync je povezan s Microsoft Exchange i na taj način prati raspoloživost kontakata, odnosno poslane poruke koje korisnik nije dobio pojavljuju se u obliku elektroničke pošte u formatu povijesti razgovora između jednog ili više suučesnika.

SharePoint Online – komunikacijska i suradnička usluga koja omogućuje izradu internetske stranice Website u cilju objave i dijeljenja informacija.

Također postoji i TeamSite čija je svrha omogućiti uređivanje, dijeljenje i organiziranje dokumenata među suradnicima koristeći stranice unutar TeamSitea. Prilikom takvog pristupa svaki pojedini suradnik može ostaviti svoj komentar na bilo kojoj od stranica, što pojednostavljuje suradnju.

Mnoge veće organizacije i tvrtke koriste SharePoint kao središnje mjesto za komunikaciju različitih odjela tvrtke kao i mjesto gdje se mogu zajednički stvarati informacije i usluge prema korisnicima, klijentima odnosno posjetiteljima te internetske stranice.

Office Web Apps o kojima smo već nekoliko puta pisali (pogledajte na sljedećoj poveznici – Office Web Apps) osiguravaju maksimalnu produktivnost u radu.

Office Web Apps objedinjuju najosnovnije programe iz Office paketa – Word, Excel, PowerPoint i OneNote, koji su dostupni za korištenje kroz internetski preglednik.

Svaki od navedenih programa koristi već poznato Office 2010 ribbon sučelje prilagođeno za preglednike.

Bez obzira radi li se o Word dokumentu, Excel tablici, PowerPoint prezentaciji ili OneNote bilješkama, svaki od tih dokumenata moguće je stvoriti i uređivati iz internetskog preglednika. Osim toga, svaki od tih dokumenata moguće je i dijeliti s kolegama te zajedno s njima istovremeno raditi na dotičnom dokumentu.

Office Web Apps zadržava potpunu kompatibilnost i omogućuje sinkronizaciju dokumenata s istoimenim programima iz Office Professional Plus 2010 i Office for Mac 2011 paketa. Osim na računalima, dokumenti se mogu uređivati i pregledavati na većini pametnih telefona.

Office Professional Plus – Office Web Apps i Office Professional Plus omogućavaju da se svi dokumenti koji se uređuju koristeći Office Web Apps mogu uređivati i direktno u Officeu instaliranom na računalu te po završetku uređivanja pohraniti dokument na SharePoint Online.

Kako je Office Professional Plus potpuni paket Microsoft Officea koji, osim već navedenih alata, u Web Appsima sadrži i Microsoft Office Outlook koji objedinjuje sve gore navedene servise i pruža ono što se na kraju zove Office 365.

Na sljedećoj poveznici možete pogledati više o Office 365 – Office 365.