Dan varne rabe interneta 2018

Metka Nunčič

Dobro razmisli, preden karkoli objaviš na internetu!

Oporne točke v pomoč učitelju za izvedbo aktivnosti

O objavljanju na spletu na splošno
Vsakič, ko objavimo informacije na spletu, kjer jih lahko vidijo vsi, izgubimo nekoliko svoje zasebnosti in dopolnimo svoj spletni ugled in digitalni odtis. Zato je treba dobro premisliti, kdo vse lahko vidi naše objave in kakšen vpliv lahko imajo zdaj in v prihodnosti.

O objavljanju osebnih informacij na družabnih omrežjih
Učence opozorite, da naj ne objavljajo podatkov kreditnih kartic, telefonske številke, domačega naslova na družabnih omrežjih.

Podoben razmislek velja pri objavi fotografij domačih prostorov, šole oz. šolskih prostorov
Pomembno je, da tovrstne objave ne razkrivajo naše lokacije.

Objavljanje fotografij prijateljev na družabna omrežja
Odsvetujemo objavo fotografij, za katere niste pridobili dovoljenja ljudi, ki so na sliki. Sploh pa ni primerno objavljati fotografij sebe in drugih v kakšnih neprimernih situacijah.

Objaviti lokacijo, kjer se trenutno nahajaš, na družabnem omrežju
Ali je res potrebno, da so naši prijatelji vsak trenutek obveščeni, kje smo in kaj počnemo? Že z vidika lastne varnosti je bolje, da na spletu delimo čim manj informacij o sebi in svojih prijateljih. Učence opozorite na to, da deljenje preveč informacij na takih spletnih straneh lahko vodi tudi v težave.

Zasebne nastavitve profilov na družabnih omrežjih

Učence opozorite, da naj skrbno preberejo navodila, funkcije in pogoje uporabe družabnih omrežij, ki jih uporabljajo.

Ustavimo spletno in mobilno nadlegovanje!
Poudarek je na spoštljivem vedenju do drugih uporabnikov interneta in mobilnih naprav, predvsem proti nasilju in spletnemu ter mobilnemu ustrahovanju. Pomembno je poudariti, da je treba biti prijazen do drugih uporabnikov interneta in mobilnih naprav.

Kako se vesti do nekoga, ki ga nadlegujejo – ne bodi nema priča
Zelo razširjen pojav nadlegovanja prek spleta in novih tehnologij je medvrstniško nasilje. Otroci uporabljajo internet in mobilne telefone za razpošiljanje zaničljivih, grozilnih in poniževalnih sporočil, za širjenje ponižujočih slik in video posnetkov, ki dosežejo veliko občinstva v zelo kratkem času in ostanejo na spletu za vedno. Pogosto se žaljivo obnašanje med vrstniki tako s strani nadlegovalca kot žrtve razume kot le šala. Zaradi tega je nevarno, da tako vedenje »nasilje kot zabava«, ki se pojavlja med mladimi, postane sprejemljivo obnašanje. Kar pa je seveda nedopustno, saj ima tovrstno trpinčenje lahko resne posledice in vodi v depresijo, izolacijo in samopoškodovanje. Spletnega nadlegovanja v nobenem primeru ne smemo tolerirati in je treba takoj, ko se pojav zazna, ustrezno ukrepati!

Namen učne ure

Otroke poučiti o tem, da kar je enkrat objavljeno na internetu, tam ostane za vedno! Da si bodo lažje predstavljali, kaj to pomeni, jim opišem primer zobne paste: »Res je, kar objaviš na internetu, je zelo težko odstraniti. Popolnoma enako kot ZOBNA PASTA, ko jo enkrat iztisnemo iz tube, je ne moremo več spraviti nazaj. Tudi, če si kasneje premisliš in vsebino izbrišeš, ne veš, kam se je razširila, kdo si jo je skopiral, shranil ali posredoval naprej svojim prijateljem …«

Spodbuditi kritično mišljenje učencev o (varni) uporabi interneta in mobilnih telefonov.

Spodbuditi razmišljanje o tem, kaj je prav in kaj narobe ter da znajo biti včasih meje med sprejemljivim in nesprejemljivim obnašanjem na internetu težko določljive.

Potek ure (Učno uro sem izvedla v 4. razredu)

1. Uvod

Na začetku otrokom približam temo s pomočjo nekaj kratkih vprašanj. S temi vprašanji sem si pomagala, da sem bolje spoznala, kakšne izkušnje imajo otroci s posameznimi tehnologijami. Najprej preverim, ali otroci v razredu uporabljajo računalnike, mobilne telefone, tablice in ostale naprave. Kaj najraje delajo na internetu oz. telefonu? Ali imajo doma kakšna pravila za uporabo računalnikov oz. telefonov?

Nadalje pri otrocih preverim, ali so že posneli kakšno fotografijo ali video s telefonom ali tablico? Kaj so storili z njim? So ga objavili na internetu ali poslali preko telefona/računalnika? Jim je kdo pri tem pomagal? Na primer starši, starejši bratje ali sestre, ostali sorodniki?

Anketiranih je bilo 22 učencev.

Glede uporabe računalnika/mobitela doma imajo posamezni učenci popolnoma različna pravila:

• Samo čez vikend pol ure na dan
• Vsak dan brez omejitev
• Vsak dan pol ure
• Uporaba računalnika samo skupaj s straši
• Samo za šolske namene

Slika 1, 2: Zapisovanje in zbiranje odgovorov

• Ali so že slišali za družabna omrežja, npr. Facebook, Viber, Snapchat, Musical.ly, Youtube?
• Vedo, čemu so ta omrežja namenjena, ali jih kdo že uporablja?
• Kaj bi naredili, če bi prejeli ali videli kakšno fotografijo ali video, ki bi jih vznemiril?
• Ali bi povedali staršem, učiteljem?

Večina učencev je že slišala za našteta družbena omrežja in vedo, čemu so namenjena. Nekaj učencev uporablja Viber. Vsi so bili mnenja, če bi prejeli ali videli kakšno fotografijo, ki bi jim povzročila strah, nelagodje, jezo, žalost…bi to povedali svojim staršem, sorodnikom, učitelju… starejši osebi.

Slika 3. Anketiranje

Učence še enkrat posebej opozorim, da če na spletu naletijo na kakršnekoli vsebine, ki jih vznemirijo, naj povedo staršem ali učiteljem. Otroke nato tudi poučim, da morajo biti prijazni drug do drugega, da naj sošolcev in prijateljev ne fotografirajo, sploh v kakšnih smešnih položajih, ter da posnetkov ne smejo pošiljati prek telefonov ali objaviti na internetu.

2. Glavni del

Z učenci preberemo 10 zlatih pravil za varno uporabo spleta.

Učence razdelim v skupine. Vsaka skupina nariše piktogram ali risbo v povezavi z objavljanjem na internetu, pastmi, idejami….

Slika 4. Plakat

Slika 5, 6, 7, 8, 9: Risanje opozorilnih risb/piktogramov

3. Zaključek

Kviz

Kviz je sestavljen iz 14 vprašanj. Rešimo ga s skupnimi močmi, tako da učitelj prebira vprašanje za vprašanjem. Učenci se pogovorijo v skupini in izberejo pravilen odgovor na vprašanje. Vsakemu vprašanju sledi še dodatno pojasnilo, nasvet oz. namig v zvezi s tematiko vprašanja.

Slika 10. Skupinsko reševanje kviza

4. Sklepna misel

Sodobna internetna tehnologija je del našega življenja. Z njenim pojavom so v naša življenja vstopila različna tveganja in pasti, s katerimi se moramo vsakodnevno spopadati. Otroci in najstniki so še posebej izpostavljeni, ker ne znajo prepoznavati nevarnosti in se ne zavedajo širine možnih posledic. Pomemben poudarek temu moramo posvetiti učitelji in otroke primerno starosti ozaveščati, učiti o problematiki internetnih tehnologij in medijev, da ne bodo žrtve spletnega nasilja.

Literatura

1. https:// safe.si/kviz o obnašanju na internetu
2. Učni načrt za osnovno šolo
3. Plakat 10 zlatih pravil za varno uporabo spleta (za otroke in najstnike)

Fotografije: osebni arhiv Metka Nunčič

Kako je Edmodo progovorio hrvatski

 

Ljiljana Lež-Drnjević

Edmodo, društvena obrazovna mreža više nije nepoznanica ni našim, hrvatskim nastavnicima. Sve ih se više odlučuje koristiti Edmodo za prikupljanje informacija, korisnih edukativnih materijala i razmjenjivanje iskustava s nastavnicima širom svijeta, a prije svega za dodatnu edukaciju učenika te sigurnu i neometanu komunikaciju i s učenicima i njihovim roditeljima. Učenici putem Edmoda mogu od svojeg nastavnika dobiti dodatnu literaturu, rješavati testove, surađivati s kolegama.

Prvi kontakt s Edmodo timom bio je još u studenom 2011. godine, a edukacija edukatora kroz Modul 5 u okviru ICT Edu projekta za edukaciju nastavnika započela je u srpnju 2014. i odabirom Edmoda kao jednog od alata koji će se projektom predstaviti. Edmodovo je sučelje bilo dostupno samo na engleskom jeziku. To je svakako bila jedna od otežavajućih okolnosti uporabe Edmoda, jer se kolege, a svakako i učenici te roditelji, često ne osjećaju dovoljno kompetentnima za korištenje programa na stranom jeziku. No, tome više nije tako.

U studenom 2014. godine jeTomislav Negulić, član CARNetovog odjela za podršku obrazovanju i član tima CARNetove E-learning akademije kao predavač i administrator, na prijedlog Allyse Vigil, predstavnice Edmoda, pozvao hrvatske nastavnike na volontersko prevođenje Edmoda na hrvatski jezik. Odazvalo ih se nekoliko, no lavovski dio posla odradila je „moćna trojka“ – Darija Dasović Rakijašić, profesorica informatike i računalstva u Tehničkoj školi Ruđera Boškovića u Vinkovcima, Ljiljana Lež-Drnjević, profesorica hrvatskoga jezika u Hotelijersko-turističkoj školi u Zagrebu i Tomislav Negulić.

Prevođenje platforme nije bilo nimalo jednostavno. Edmodo se odlučio za sustav prevođenja putem sustava OneSky, što je u svakom slučaju olakšavalo rad, no istovremeno prevoditeljima otežavalo posao. Naime, putem ovog se sustava prevode riječi i fraze izvučene iz konteksta, što itekako otežava prevođenje na hrvatski jezik s obzirom na gramatičku i sintaktičku složenost našeg jezika. Problema nije bilo dok su se prevodili „suhi“, sasvim jasni pojmovi. Poteškoću su predstavljale situacije kad nije bilo jednostavno procijeniti radi li se o muškom ili ženskom rodu, u kojem bi padežu riječ trebala biti i sve druge zahtjevne jezične okolnosti koje su dobro poznate poznavateljima obaju jezika. Iako se prevoditeljska trojka do studenoga nije poznavala, zajednički su se, poput dobro uigranog tima, uhvatili u koštac sa Scilama i Haribdama kvalitetnog prevođenja. Često su satima lomili glavu nad nekim pojmom, dopisivali se, razmjenjivali prijedloge, tražili bolje, preispitivali sami sebe je li u nekim slučajevima bolje ostaviti izvorni pojam ili ga ipak pokušati prevesti na što prihvatljiviji način, donosili odluku, a zatim se ponovo vraćali na početak. Ne jednom su se zaticali na platformi u isto vrijeme, najčešće noću, jer su tek tada imali slobodno vrijeme koje mogu posvetiti prevođenju Edmoda i slali jedni drugima poruke poput „Hajde, još samo jednu frazu“ ili pak „Više ne mogu – vrijeme je za odmor“.

Poticaj su nalazili u OneSkyjevoj tablici postotka prevedenog i prihvaćenog, na kojoj se hrvatski jezik nezaustavljivo penjao. Prestizao je velike svjetske jezike i ostavljao ih daleko za sobom. Uskoro se našao na drugom mjestu sa 100% prevedenim i prihvaćenim pojmovima i frazama. Na prvom je mjestu bio izvorni jezik platforme – engleski! Predstavnica Edmoda, gospođa Vigil, bila je iznenađena jednako koliko i hrvatski prevoditelji i uslijedilo je zasluženo čestitanje na predanom radu i trudu.

Danas je, samo tri mjeseca nakon Negulićeva poziva, Edmodo platforma i službeno na hrvatskom jeziku. Nastavnici, učenici i roditelji sada ga mogu koristiti na materinjem jeziku i potpuno suvereno vladati svim mogućnostima koje platforma nudi. Usprkos tome što se sav trud naših prevoditelja zasniva na tako nepopularnom volonterskom radu, oni se vrlo ozbiljno nadaju i daljnjem ozbiljnom radu na platformi – mogućoj lekturi i korekturi, jer tek sad mogu u cijelosti vidjeti svoj rad i uočiti sve pogreške koje su uslijedile zbog prevođenja bez konteksta te zbog pojmova koje je preveo Edmodo, a koji nisu u skladu s našim jezikom (možda se Edmodo u tim slučajevima poslužio online prevoditeljem?!).

Na ovom se svjetlom primjeru ponovo vidi koliko su truda i dobre volje spremni uložiti ljudi koji rade u našem obrazovnom sustavu i koliko su uza sve profesionalne nastavničke i privatne obveze spremni odvojiti vrijeme za dodatni rad na dobrobit učenika, za poboljšanje obrazovnog sustava te za uvođenje i prihvaćanje novih metoda učenja i poučavanja u učionici 21. stoljeća.

Sigurnost na mreži

Google Adriatics

Na Internetu postoji čitav niz fascinantnih stvari za raditi i istraživati, ali Internet također može biti pomalo zastrašujući. Kao i u stvarnome svijetu izvan mreže, važno je misliti na svoju sigurnost i zaštititi se. Bez obzira jeste li novi ili stari korisnik Interneta, dobro je stalno se informirati o novim najboljim postupcima kad su u pitanju dijeljenje podataka na mreži i sigurno pregledavanje.

Da biste pročitali više o Googleovoj filozofiji sigurnosti te kako možete prijaviti sigurnosne probleme s nekom Googleovom uslugom, posjetite stranicu sigurnosti za tvrtke.

Neke od tema o kojima bi se trebali informirati ukoliko ste korisnik Interneta su vezane uz zaporke, krađu identiteta, zlonamjerni softver, sigurne mreže, sigurnosti za mobilne uređaje, prijevare putem oglasa, provjeru računa za Gmail, sigurnost kupnje, zaključavanje zaslona ali i Googloeove alate za sigurnost.

U nastavku donosimo kratki pregled o prvoj liniji obrane protiv internetskih kriminalaca – zaporkama, a više detalja o zaporkama kao i o ostalim važnim temama za zaštitu na internetu možete pronaći na ovoj poveznici.

Zaporke

Važno je odabrati jake i različite zaporke za svaki vaš račun te ih redovito mijenjati. Evo nekoliko ideja koje će vam pomoći pri izradi jake zaporke.

1. Upotrebljavajte jedinstvenu zaporku za svaki važan račun – Upotrebljavajte jedinstvene zaporke za pojedine račune, a posebice za važne račune poput računa e-pošte ili za online bankarstvo.
2. Upotrebljavajte duge zaporke – Što je zaporka dulja, teže ju je pogoditi. Postoji gotovo kvintilijun mogućih zaporki od 10 znamenki (to je 4000 puta više mogućnosti nego da vaša zaporka ima samo osam znamenki) i to ako upotrebljavate samo slova i brojke.
3. Upotrebljavajte zaporke s kombinacijom brojeva, slova i simbola – Upotrebom brojeva, simbola te kombinacijom malih i velikih slova otežavate mogućnost pogađanja ili provale zaporke.
4. Pokušajte upotrijebiti frazu koju samo vi znate – Jedna je od mogućnosti smisliti frazu koju samo vi znate, a koja je u vezi s konkretnom web-lokacijom radi lakšeg pamćenja.
5. Pazite da su opcije oporavka zaporke ažurirane i sigurne – Pazite da je adresa e-pošte za oporavak ažurirana kako biste mogli primiti e-poštu u slučaju da trebate poništiti zaporku.
6. Podsjetnike za zaporke čuvajte na tajnom mjestu koje nije lako vidljivo – Ne ostavljajte bilješke sa zaporkama tako da ih svi mogu vidjeti, na računalu ili radnom stolu. Ako zaporke spremite u datoteku na računalu, nadjenite joj jedinstveno ime kako drugi ne bi shvatili što je unutra.
7. Postavite dodatni sloj sigurnosti svom Google računu – Kad izlazite iz kuće, osjećate se sigurnije ako znate da ste zaključali vrata. Ali zamislite koliko biste se sigurnije osjećali da znate da netko čuva vrata? Isto vrijedi i za informacije na Google računima. Uključivanjem potvrde u 2 koraka imate ćete dvije umjesto samo jedne sigurnosne mjere koje mogu pomoći u sprječavanju provale na račun.

Oblačno i iz pera developera

Tomislav Tipurić

„Oblačno računarstvo ili pak računarstvo u oblaku? Kako su mi ono rekli da se kaže taj novi trend?“ reći će Mate Čulo svome pobratimu Anti Šesti. Mate i Ante ponosni su vlasnici firme „Šesto Čulo d.o.o.“

Eh, da, danas je najlakše pričati o oblaku. Svi to čine, od direktora pa do krajnjih korisnika. Danas je in biti in the cloud. Čak je i moja matična kompanija smislila interni slogan We are all in. Otkuda tolika pomama i strast prema oblačnome računalstvu? Hoće li oblak riješiti sve naše probleme? Možda će iz toga oblaka kapnuti kiša i napojiti sušne oranice Afrike? Ili će velika poplavna područja diljem svijeta prosušiti onaj vjetar koji nam ga donosi? Teško je za vjerovati. Upravo zbog toga me gotovo pa i smeta što svi, ali baš svi, toliko žele u oblak, kao da baš nikome ne odgovara trenutni način na koji funkcionira njihov interni IT i kao da baš apsolutno svi razumiju što to donosi ova nova paradigma. Dapače, cijela me ova priča podsjeća na pomamu od prije nekoliko godina – SOA (eng. Service-oriented Architecture). Da, SOA je bila sve, SOA je bila must have, nitko nije više mogao pričati da je njegova organizacija moderna bez da koristi riječ SOA. Sve je bilo servisno, servisi svuda, i gdje ima i gdje nema smisla. Tvrtka napravi malo napredniji web s vlastitim CMS-om i odmah je to SOA. Tako je i danas s oblakom, svi ga žele, svima treba, svi bi ga htjeli pa makar da je i samo na njihovom stolu.

Sve je to zapravo samo ljudska zbilja, marketing, PR ili tomu slični pojmovi. Ako gledamo realno, oblak, tj. računarstvo u oblaku uistinu jest velika stvar. To je promjena koja je, u najmanju ruku, ravna bilo kojoj računalnoj revoluciji do sada. Uzmimo za primjer prva računala s kojima sam, srećom, upoznat samo iz informatičkih udžbenika. Kada bi programeri „pisali“ softver za takav stroj, s vremena na vrijeme bi morali nazvati tehničara da doda pokoju kutiju s memorijom kako bi mogli koristiti još jednu varijablu. Kako su se računala razvijala, memorije je bilo na pretek i tehnologija nam je dozvoljavala da programski alociramo prostor na disku pišući naredbu u dragom nam programskom jeziku. Sljedeći je korak bio da je sama programska platforma dovoljno sposobna da zna bez naše intervencije doći do nove količine memorije. Upravo je ovdje ljepota IT-a, sve je povezano. Tako smo u početku kod iznajmljivanja računalne snage (iliti hostinga) zvali našeg omiljenog hosting providera da nam poveća kapacitet našeg stroja, sljedeći je korak bio da smo u nekoliko klikova to mogli učiniti sami. Danas o tome ne moramo niti brinuti jer aplikacija koja se vrti u oblaku sama zna kada je preopterećena i sama je sposobna stvoriti još jednu „sebe“, obaviti posao, te tu drugu „sebe“ ugasiti kad više nije potrebna. To je oblak i to je zapravo računalstvo u oblaku.

Pitate se, pa dobro, koji direktor razumije ovo o čemu ti pričaš? Gdje su tu novci, sve silne uštede o kojima se govori? Eh, tu u priču ulaze ekonomisti koji kažu – više nemate potrebe za vlastitom infrastrukturom, njenim održavanjem, svim silnim sistemašima koji ju pogone. Nema više kapitalnih troškova, sve postaje operativni trošak. Da, možda u filmovima. Uzmimo samo u obzir privatni i javni oblak. Javni oblak jest u vlasništvu nekog drugog i on jest za firmu operativni trošak. No, firme žele imati oblak kod sebe, tad govorimo o privatnom oblaku i, vjerovali ili ne, infrastruktura privatnog oblaka je u vlasništvu korisnika, tj. tvrtke koja ga koristi. Eh, sad, moguće su tu i razne zavrzlame da primjerice pojedini veći korisnik iznajmi manjem svoju infrastrukturu pa je to za njega onda zapravo javni oblak, a za ovog većeg privatni, no ne ćemo sada o tome jer nije niti ključno za ovu raspravu. Istina je da je moguće uštedjeti, istina je da je moguće dosta uštedjeti. Moguće je i automatizirati ogromnu količinu procesa, moguće je… No, moramo znati da sve ovo automatski ne znači da ćemo bolje poslovati, da će naše aplikacije bolje raditi ili da ćemo imati višak radne snage. To samo znači da za sve to imamo priliku, a sve će opet ovisiti o kvaliteti naših ljudi koji imaju ideje i načine za njihovu realizaciju.

Iz razgovora s brojnim ljudima na raznoraznim događanjima zaključio sam da su ljudi uvjereni da će prijelaz biti lak, jednostavan, da će samo uzeti svoje aplikacije i prebaciti ih u oblak u trenu. Da će to sve raditi. Čuo sam čak i da će postati nebitno koliko je kvalitetan kôd same aplikacije, testiranje i slično. Da, možda u nekom drugom životu. Oblak neće učiniti naše aplikacije skalabilnima, ako one nisu pisane skalabilno. Zbog toga je jasno da ih neće učiniti ni visoko dostupnima, ako nisu pisane na takav način. I dalje je sve na inženjerima, odnosno konkretnije developerima. Koliko oni budu tehnološki osviješteni i potkovani, toliko će i njihove aplikacije iskorištavati blagodati oblaka. Iz ovoga je jasno – obrazovanje, obrazovanje i obrazovanje. Nikada nije bilo važnije biti kompetentan nego što je to danas, nikada sposobnost brzog učenja i prihvaćanja tehnoloških novosti nije bila potrebnija nego danas.

Od IT oblaka koji se čvrsto drži uokviren u ogromne podatkovne centre, puno je važniji onaj oblak u našim glavama. Mogli bismo čak reći i da nam informacijska industrija zapravo govori: „Mi smo preuzeli oblak, za vas je vrijeme da se spustite na zemlju, počnete razmišljati svojom glavom i svoje ideje pretočite u konkretna rješenja na boljitak cijele svjetske populacije.“

Napomena: Članak je preuzet iz posebnog izdanja WinDays Mreža 2011, objavljenog u travnju 2011., izdavač BUG d.o.o.