Zajedno možemo

irena_platise

Irena Platiše, učiteljica razredne nastave

Sažetak

Uloga učitelja u sustavu nastave se mijenja tijekom godina. Ako se nekada smatralo da je učitelj taj koji na više ili manje isti način prenosi nove sadržaje za učenje, a zatim samo procjenjuje postignuto znanje, njegova je uloga sada puno šira: on je motivator, organizator, usmjerivač, inovator, pokretač, promatrač, istraživač, uzor … Osim ovih uloga, on često preuzima ulogu majke, oca, psihologa, socijalnog radnika, liječnika, čistačice … U članku ću pokušati opisati kako sam se suočila s tim ulogama kada sam saznala da ću u razredu dobiti učenicu koja ima dijabetes.

Ključne riječi: dijabetes tipa 1, uključivanje djeteta s dijabetesom u školu i razred, prilagođavanje nastave, međusobna suradnja.

1. Uvod

Prije dvije godine pod svoje okrilje sam dobila učenicu s dijabetesom. Dolaskom takvog učenika u školu i na nastavu polje djelovanja učitelja bitno se mijenja, širi se. Ovaj put, kao strukturni čimbenik, pojavljuje se učenik sa svim svojim posebnostima i nedostacima, te učitelj koji će morati svojim radom, prilagodbom nastave i sadržaja učenja i ciljeva, dovesti ovog učenika i sve ostale do kvalitetnog znanja te maksimalnog razvoja vještina i sposobnosti.

O dijabetesu tipa 1

Dijabetes je stanje bolesti kada tijelo ne može pravilno metabolizirati i koristiti sastojke hrane. Dijabetičarima s dijabetesom tipa 1 u potpunosti nedostaje inzulin, jer ga je njihova bolesna gušterača prestala proizvoditi i izlučivati u krv. Budući da glukoza ne može ući u stanice bez inzulina, njezina se koncentracija u krvi povećava. Cilj liječenja je smanjiti razinu glukoze u krvi na normalne vrijednosti.

To se postiže:

  • DIJETALNOM (ZDRAVOM) PREHRANOM, koja je temelj liječenja. Dijabetički bolesnici ne trebaju posebnu prehranu. Preporučuje se 4-6 malih obroka dnevno, koje treba konzumirati svaki dan otprilike u isto vrijeme, jede se integralni kruh i hrana koja sadrži vlakna, te što je manje moguće manje masti i hrane koja sadrži šećer.
  • FIZIČKIM AKTIVNOSTIMA koje omogućuje bolju uporabu glukoze i smanjuje potrebu za inzulinom, poboljšavaju cirkulaciju krvi, pomažu u postizanju i održavanju željene tjelesne težine, smanjuju stres i mentalnu napetost. (Mravi, 1995, 1-5)

2. Srž

2.1. Koraci na putu uključivanja djevojčice u školu i nastavu

Budući da sam znala da djevojčica neće imati posebnog pratitelja, jer u školi nije bilo praktički takvog slučaja, napravila sam detaljan plan o tome kako započeti svoju edukaciju, pripremu i prihvaćanje dijete s dijabetesom u školu.

1. korak: UPOZNATI DJEVOJČICU I RODITELJE prije početka škole (mjesec ranije). Napraviti iskren i otvoren odnos. Bilo je važno izgraditi most povjerenja, koji je bio neophodan za siguran prijelaz iz vrtića u školu.

U svibnju sam započela redovite posjete dječjem vrtiću u grupi u kojoj je bila djevojčica. Promatrala sam djevojčicu, njezin odnos s vršnjacima, njezino ponašanje … Onda sam joj se približila, započela razgovor s njom, upoznala je da sam njezina buduća učiteljica i da sam došla s namjerom da je dobro upoznam i pomognem joj da se što uspješnije nosi s bolešću. Mnogo me stvari naučila, osobito, kako uzeti krv, mjeriti šećer u krvi, voditi brigu o higijeni … Naučila me o dijabetesu, a ja samo joj obećala da ću je naučiti sva slova. Napravile smo dobar dogovor.

Tijekom posjeta vrtiću, susrela sam se i s njezinim roditeljima. Bilo im je posebno važno da sam pokazala interes i odgovornost prema njihovoj djevojčici. Trebali su pozitivan poticaj da ću učiniti sve što je u mojoj moći da djevojčici osiguram miran i što manje stresan prijelaz u školu.

2. korak: UPOZNAVANJE RUKOVANJA S INZULINSKOM PUMPOM I BROJANJE UGLJIKOHIDRATA

Djevojčicu sam sve češće posjećivala za vrijeme doručka i ručka. Slijedila sam i proučavala brojanje ugljikohidrata, njihovo unošenje u inzulinsku pumpu i upoznavanje rada pumpe. Stekla sam nova znanja iz područja zdrave prehrane i pravilnog sastava dnevnih obroka.

3. korak: ČITANJE STRUČNE LITERATURE

Usporedno s posjetom dječjem vrtiću, počela sam tražiti literaturu o dijabetesu, što nije teško pronaći. Htjela sam što bolje upoznati bolest.

4. korak: SUDJELOVANJE NA SEMINARU PEDIJATRIJSKE KLINIKE

Kada sam stekla neko stručno-teorijsko i praktično znanje, također sam sudjelovala na večernjem seminaru u Pedijatrijskoj klinici u Ljubljani. Moje predznanje se pokazalo kao izvrsna osnova za nadogradnju s novodobivenim informacijama.

5. korak: PREGLED ŠKOLSKIH JELOVNIKA, SURADNJA S KUHINJOM I VODITELJEM PREHRANE

Pregledala sam stare školske jelovnike, ocijenivši ih prema određenom sustavu. Otkrila sam da će se morati prilagoditi djevojčici, te sam razgovarala s voditeljem prehrane i kuharicama. Naša dobra suradnja bila je izuzetno važna za uravnoteženu prehranu koja djevojčici omogućava što normalniji i neometan rad na nastavi.

6. korak: PRAVLJENJE RASPOREDA, ORGANIZACIJA OBROKA I ŠKOLSKOG RADA

Već i prije početka školske godine s roditeljima smo napravili detaljan plan o tome kada i koje obroke će djevojčica imati kako bi što više puta mogla jesti s ostalim učenicima. Uspjeli smo uskladiti da imaju užinu i ručak u isto vrijeme, što je bila velika pobjeda za nas.

Prilikom izrade školskog rasporeda bila sam posebice pažljiva na vrijeme satova sporta. Odlučila sam se da oni budu ubrzo nakon jutarnje užine, jer je u to vrijeme bilo očekivano da razina šećera u krvi ne padne ispod kritične vrijednosti. Slično tome, sve aktivnosti izvan učionice održavat će se tijekom vremena nakon užine.

7. korak: ORGANIZIRANJE POSEBNOG KUTA U UČIONICI

U razredu sam napravila poseban kut namijenjen učenici s dijabetesom i svim stručnim djelatnicima. U njemu je posebna literatura o regulaciji šećerne bolesti, na posebnim letcima napisani su postupci u slučajevima pclip_image002ovišenog/smanjenog šećera u krvi, zabilježeni su važni telefonski brojevi … U posebnoj košari nalaze se predmeti za mjerenje šećera u krvi i svi mogući rezervni dijelovi za inzulinsku pumpu i ubrizgavače te jednostavni šećeri.

Slika 1. Dijabetični kutak

8. korak: SASTANAK S UČITELJIMA KOJI ĆE BITI U KONTAKTU S DJEVOJČICOM

Prije početka nastave sastali su se svi učitelji koji će djevojčicu učiti ili bili u kontaktu s njom svaki dan. Učitelji su dobili potrebne informacije o tome kako poduzeti odgovarajuće mjere u slučaju pogoršanja.

2.2. Prihvaćanje djevojčice u školu

Prvi školski dan prošao je bez poteškoća. Dobro sam pripremila sadržaje i informacije koje sam željela i morala podijeliti s novim učenicima i njihovim roditeljima. Pratila sam svoju viziju kako bih prvi školski dan učinila što je moguće ljepšim i nezaboravnim za svu djecu, ali sam s druge strane imala veliku odgovornost za djevojčicu s dijabetesom. U glavi mi se miješalo uzbuđenje i radost prvog školskog dana, te s druge strane odgovornost, neizvjesnost i strah. U svim mojim uzbuđenjima morala sam pomno pratiti dnevni protokol koji je potreban za vođenje dijabetesa: mjerenje šećera u krvi, vaganje obroka, uzimanje obroka u određeno vrijeme, unošenje ugljikohidrata u inzulinsku pumpu … S druge strane morala sam odgovoriti željama ostalih učenika koji za prvi školski dan trebaju pažnju i osmijeh svoje nove učiteljice. Moram priznati da su to bili vrlo naporni sati, ali mislim da sam sve dobro uradili. Sve je prošlo bez poteškoća i kako je planirano.

2.3. Razgovor s učenicima i svim roditeljima

U prvim danima razgovarala sam s učenicima o djevojčici s dijabetesom. U razgovoru je sudjelovala i ona, te demonstrirala upotrebu injektora, pumpe … Učenici su je prihvatili na odgovarajući način. Nema razlike između njih. Ali svakako smo radosni zbog svih lijepih događaja koji se dešavaju u našoj učionici. Sretni smo i zadovoljni što je s nama bila na svim pješačenjima, kulturnim i prirodoslovnim aktivnostima koje smo provodili izvan škole i našeg mjesta. Drago nam je što joj možemo odspojiti inzulinsku pumpu da se slobodno kreće i obavlja sportske aktivnosti sa svojim drugarima. Zajedno smo se radovali trodnevnom tečaju plivanja i njezinom napretku u plivanju … Svi želimo dati djevojčici što je više moguće pozitivnih poticaja.Također sam napravila sličan razgovor s roditeljima na prvom roditeljskom sastanku. Dobro je da znaju specifičnosti našeg razreda te načine i mogućnost prilagodbe i mijenjanja školskog rada.

2.4. Organizacija školskog dijela-prilagodbe

SPORTSKE aktivnosti (sat sporta, šetnje, igrališta, učenje u prirodi, šetnje s promatranjem, posjeti knjižnici, poštanskim uredima, zdravstvenom centru itd.), što je prije moguće nakon obroka, jer se ne očekuje pad razine šećera u krvi neposredno nakon obroka.

clip_image004ZAHTJEVNE SPORTSKE aktivnosti (trčanje na dulje udaljenosti, gimnastika na preči i paralelnoj prečki, kolut naprijed/natrag …) izvodili smo kada se djevojčica dobro osjećala (pumpa isključena).

Slika 2. Isključivanje pumpe

GOVORNE NASTUPE, OCJENJIVANJE ZNANJA sam pokušala izvest sa što manjim pritiskom te u opuštenoj atmosferi kako bi se izbjegao porast adrenalina.

clip_image006TEČAJ PLIVANJA je proveden na kraju školske godine. Morala sam se dobro upoznati s radom pumpe i odazivom tijela djevojčice.

Slika 3. Na tečaju plivanja. ZAJEDNO SMO KAO RAZRED – CJELINA.

2.5. Problemi

Morala sam cijeli obrazovni put i upoznavanje s dijabetesom organizirati sama. Od velike pomoći mi je bila pratilja djevojčice u vrtiću, ali suštinski čitav posao je bio samo na meni. Nije bilo pravog usmjerenja od strane vodstva, te sam se morala boriti za svaki dodatni sat pratnje, reorganiziranja radnog vremena i nastave. clip_image008Djevojčici službena pratnja nije dodijeljena, ako je potrebna škola je mora osigurati unutar postojećeg osoblja. Međutim, zbog specifičnosti naše profesije to je teško, naravno tu imamo problema i s konstantnim mjerama štednje…

Slika 4. Mjerenje šećera u krvi u učionici

Nedostatak obrazovanja kuharskog osoblja i nepripremljenost obroka. Nažalost, često sam morala reći kuharicama da nisam zadovoljna pripremanjem obroka, da nisu slijedili zahtjeve dijabetičke prehrane … Zato sam morala često sama pripremiti uravnoteženiji i prikladniji obrok.

Nedostatak kvalificiranih suradnika na području poznavanja dijabetesa. Većina kolega ovu bolest ne poznaju dovoljno dobro, pa nisu bili prikladni kandidati da me zamijene u razredu tijekom moje odsutnosti s posla (seminari, bolovanje).

2.6. Prednosti

Obrazovala sam se na nekoliko područja. Saznala sam o bolesti i njezinom utjecaju na funkcioniranje tijela, a dobila sam i korisne informacije o zdravoj prehrani. Napredovala sam u načinu rada s roditeljima, odraslima, školskim vodstvom, učenicima … Tijekom vremena sam odrasla na mnogim područjima, što mi daje novu snagu i samopouzdanje u radu.

Uz učenicu koja ima dijabetes su ostala djeca napredovala i stekla znanja na mnogim područjima. Prije svega, pridobili su više tolerancije i strpljivosti.

Raznolikost nastave. Nikada ne mogu unaprijed potpuno planirati svoj dan nastave. Iz dana u dan stječem više inventivnosti, fleksibilnosti, otvorenosti …

3. Zaključak

Moj rad s učenicom koja ima dijabetes je dao nove dimenzije mojim poslovnim i privatnim aktivnostima. Više nisam samo učiteljica koja učenicima samo predaje nove sadržaje učenja. Postala sam dobar promatrač. Svako jutro kada dođem u razred prvo pogledam u djevojčicu. Zanima me kako se osjeća, kakvo je njezino raspoloženje. Tražim znakove koji ukazuju da li su visoke ili niske razine šećera u krvi. Sa svojim znanjem radim gotovo kao jedna medicinska sestra koja zna tijek dijabetesa, zna pravilno uzeti krv i odgovarajuće reagirati u slučaju pogoršanja bolesti.

Koordinatorica sam i savjetnica za prehranu, pozitivan poticaj djevojčici i njezinim roditeljima, mentor kolegama koji su u kontaktu s djevojčicom, tehnički vođa za ispravljanje pogrešaka u radu injektora, inzulinske pumpe … Područje mojih aktivnosti je produženo sve do granica koje ima sama djevojčica. Zapravo, njezin život postao je moj, odnosno naši životi međusobno se isprepliću i teško mogu reći da je to samo školski, profesionalno. Jer što više djevojčicu upoznajem i obratno, lakšclip_image010e je izgraditi povjerenje i poštovanje između nas i njezinih roditelja. Zajedno stvaramo pozitivnu klimu. Naravno, sve to u želji da djevojčici omogućimo ljepše i mirnije djetinjstvo. Drago mi je što ću djelić njezinog života provesti s njom.

Slika 5. Djevojčica sa svojim vršnjacima također na rolerima

4. Literatura

  1. Blatnik, M. 2005. Vključevanje otrok s posebnimi potrebami v vzgojo in izobraževanje. Ljubljana: diplomsko delo.
  2. Bratina, N. in ostali 2011. Otrok s sladkorno boleznijo v vrtcu, šoli in pri športnih ter druhih aktivnostih. Ljubljana: Društvo za pomoč otrokom s presnovnimi motnjami.
  3. Čampa, Š., A. in Lavrinec, J. 2016. Pomen ogljikovih hidratov pri urejanju sladkorne bolezni. Ljubljana: Zaloker & Zaloker.
  4. Mravlje, F. 1995. Sladkorna bolezen tipa 1. V sožitju s sladkorno boleznijo. Ljubljana: Klinika za endokrilogijo in bolezni presnove.

12. člen Zakona o osnovni šoli (Uradni list RS, št. 81/06 – uradno prečiščeno besedilo, 102/07, 107/10, 87/11, 40/12-ZUJF, 63/13 in 46/16 – ZOFVI-K. http://pisrs.si/Pis.web/pregledPredpisa?id=ZAKO448 (19. 7. 2018)

Raziskovanje različnih okolij domačega kraja

irena_platise

Irena Platiše

Znanje, ki ga pridobimo z digitalnim učenjem, ali učenci v šolskih učilnicah, ni enako tistemu, ki ga pridobimo iz lastnih izkušenj v resničnem svetu, kažejo raziskave. S hitrim razvojem tehnologije otroci preživljajo več časa znotraj šolskih prostorov in v digitalnem svetu ter manj zunaj, v naravi. To lahko slabše vpliva na njihov miselni proces, saj si naši možgani stvari bolje zapomnijo, če jih izkusijo, kot pa če jih zgolj preberejo, vidijo, slišijo.

Strokovnjaki so ugotovili, da človeški možgani stvari bolje dojemajo, kadar jih vidijo fizično, v resničnem svetu. S številnimi študijami, kot je tudi poskus zlaganja kock pri otrocih, so ugotovili, da se otroško dojemanje spremeni, če te kocke zlagajo fizično ali prek zaslona digitalne naprave. Zgolj gledanje neke dejavnosti na zaslonu ali v učbeniku ne omogoča poglobljenih izkušenj. Otroci za boljše razumevanje pojavov torej potrebujejo resnično, ne zgolj navidezno izkušnjo. (Povzeto po ScienceNordic, 9. 1. 2018)

Ker je torej za otroke zelo pomembna osebna izkušnja ter učenje v/iz narave, se pri svojem delu kot učiteljica večkrat poslužujem različnih oblik dela na prostem.

V pomladanskih mesecih sem izvedla dopoldansko (5 urno) delo na terenu. Poudarek je bil na spoznavanju domačega kraja oziroma na spoznavanju in doživljanju različnih življenjskih okolij domačega kraja (travnika, vode, vinograda, gozda in vrta). Naravoslovne vsebine sem povezala s športom-pohod, orientacijo, ekološko ozaveščenostjo, skrbjo za naravo…

Učenci so že ob najavi terenska dela zelo navdušeni, zato dodatne motivacije za izvedbo niti potrebovali niso.

Ključne besede: učenje na prostem, terensko delo, različna življenjska okolja

Cilji, ki naj bi jih učenci tekom dopoldneva osvojili:

Učenci:

  • scvetkicepoznajo različna naravna življenjska okolja v domačem kraju,
  • vedo, da različna življenjska okolja nudijo bivališče različnim rastlinam in živalim,
  • opazujejo in raziskujejo različna življenjska okolja v spomladanskem času,
  • iščejo podobnosti in razlike različnih življenjskih okolij,
  • z različnimi čutili (tip, okus, sluh, vid…) občutijo/začutijo svet okoli sebe,
  • se urijo v „branju“ zemljevida,
  • krepijo svojo zavest v skrbi do narave,
  • tekom dopoldneva krepijo pozitivne medprijateljske vezi.

Opis terenskega dela

1. Uvod

Učence sem tokrat zbrala na zelenici ob šolskem igrišču. Usedli smo se na tla in preko različnih igric/dejavnosti začutili naravo.

  • zaprli smo oči in prisluhnili jutranjemu ptičjemu petju,
  • pobrali kamenček in ga otipali,
  • z bosimi stopali smo se sprehodili po jutranji rosi,
  • opazovali in opisovali smo drevesa /cvetlice, ki so zacvetele ob šolskem igrišču.

Nato sem učence pripravila za terensko delo:

  • pregled nalog, ki jih bodo reševali na terenu,
  • razlaga branja zemljevida-ponovitev,
  • varnost,
  • skrb za naravo (hodimo po urejenih poteh, ne uničujemo cvetja, rastlin, pobiramo smeti, ki jih najdemo na poti…),
  • razdelitev materiala, ki ga bodo učenci odnesli na delovne postajo.

2. Terensko delo

zemljevidUčenci so po skupinah odšli na teren. Zaradi varnosti jih je spremljala ena učiteljica. Vendar pa smo dovolile, da so delo opravljali čim bolj samostojno. Dovolile smo jim, da so sami raziskovali naravo. Njihove spodbude, beseda, dejanja so umerjale pogovor, aktivnosti. Učni list je bil okvir, delalo in pogovarjalo se je še veliko več.

Učenci so na teren odšli s pomočjo zemljevida, na katerem je bilo s fotografijo označenih pet postajališč. Na vsakem postajališču so učenci rešili predvidene naloge.

3. Zaključek

Skupaj z učenci smo se zbrali pri peskovniku. Učenci so izdelali preprosto maketo clip_image002domačega kraja in ponazorili kotičke (življenjska okolja), ki so jih obiskali danes. Ob maketi so učenci pripovedovali o svojih izkušnjah, spoznanjih in doživetjih na današnjem terenskem delu.

Skupaj smo pregledali tudi rešene učne list in razpredelnice z nabranimi »zakladi« različnih življenjskih okolij.

Pomembnih dejstev

Katere nadosebne vrednote so spodbujene pri učencih med učno vsebino?

  • SPOŠTOVANJE NARAVE IN SKRB ZA STANJE NAŠEGA PLANETA (Učenci so bili cel dan pozorni, kje so hodili, da niso uničevali/pohodili mladih rastlin, v gozdu so bili tihi in mirni, da niso plašili gozdnih živali, med potjo so pobirali smeti, ki so jih našli in jih ob koncu dneva razvrstili v pravi zabojnik, pri reševanju nalog na travniku niso trgali cvetlic, temveč so jih opazovali, tam, kjer so jih našli, tetam na vrtu so pomagali pri sajenju…)

Katere kompetence so učenci pridobili za oblikovanje trajnostne prihodnosti?

  • UČENCEM JE BILO OMOGOČENO, DA SO SE ZAVEDALI MEDSEBOJNE POVEZANOSTI – JAvrtZ, TI IN SVET OKOLI NAS.

Vsi smo med seboj povezani in odvisni. Skupaj skrbimo za naravo, a jo tudi spreminjamo, urejamo… Vsi smo delček nečesa večjega. S pomočjo kmetic na vrtu so se resnično povezali med seboj, s sosedi in okoljem.

  • UČENCEM JE BILO OMOGOČENO SODELOVANJE, UDELEŽBA IN PREVZEMANJE ODGOVORNOSTI TER USMERJANJE LASTNEGA UČENJA.

Učenci so imeli celo dopoldne priložnost sodelovati v najrazličnejših aktivnostih. S svojimi ugotovitvami, spodbudami, mnenji so usmerjali svoje lastno učenje. Njihovu ugotovitve so usmerjale „učenje“.

  • UČENCI SO RAZMIŠLJALI O TEM, KAJ SO SE NAUČILI IN NA KAKŠEN NAČIN

drevoŽe na terenu in v zaključnem delu dneva so učenci povzemali svoja spoznanja. Govorili so o povezavah vinograda z gozdom. Npr da je bilo v vinogradu toplo, v gozdu pa še hladno. Ugotovila so, zakaj so kmetje vinograd postavili ravno na sončno stran

Prepoznavali so podobnosti in razlike med rastlinami v vinogradu, travniku, vrtu, reki, gozdu. Z objemanjem dreves so razmišljali o starosti dreves.

Katera področja učenčevega življenja so vključena v učni vsebini?

  • POVEZANOST Z UČENCI SAMIMI (Vsak je naravo doživljal te dan po svoje.)
  • POVEZANOST Z NARAVNIM OKOLJEM (Skozi celotno dopoldne so bili v naravnem okolju.)
  • POVEZANOST Z OKOLJEM, KI GA JE OBLIKOVAL ČLOVEK (vrt, vinograd, delno travnik in gozd))
  • SPODBUJANJE AKTIVNEGA PRENOSA ZNANJA MED IZKUŠNJO IN PO NJEJ (Učenci so že na terenu uporabljali in povezovali svoja znanja. Po vrnitvi smo v pogovoru povezovali izkušnje in se pogovorili, kje in na kakšen način bodo svojo znanja lahko uporabili naprej. Npr. sejanje in sajenje rastlin na vrtu/polju. Pri ugotavljanju plovnosti predmetov, so ugotovili, iz česa bi lahko naredili preprost čolniček/splav-les. Ugotavljali so, zakaj so kmetje pokosili travnik, zakaj ženice sadijo zelenjavo na svojih vrtovih…)
  • POVEZANOST Z LOKACIJO (Raziskovanje domačega kraja-močna povezanost z okoljem.)
  • VZPODBUJANJE IN POVEČANJE RADOVEDNOSTI (Ugotavljanje plovnosti, iskanje rastlin in živali na travniku in v reki, iskanje zakladov v vsakem izmed okolij…)
  • DELOVANJE IN UŽIVANJE V NARAVNEM OKOLJU (Učenci so celotno dopoldne neizmerno uživali v raziskovanju.)
  • VKLJUČEVANJE UČENCEV Z GLAVO (so razmišljali in povezovali svoja znanja), SRCEM (pozitivno doživljanje in raziskovanje narave) in ROKO (veliko stvari so iskali, preizkušali, tipali…)
  • UPORABA RAZLIČNIH METOD (preizkušanje, tipanje, okušanje, iskanje živali in rastlin, opazovanje, pogovor, … ) IN ODRIVANJE NEČESA NOVEGA (plovnost)

4. Sklepne misli

Učenci so znali v peskovniku prikazati različna življenjska okolja v Žužemberku. Znali so prenesti svoje izkušnje v pogovor in razmišljanja, zakaj nekatere živali npr. živijo samo v gozdu in ne tudi na travniku ali obratno, zakaj lahko mravljico najdemo na travniku, vrtu in gozdu.

Tudi čustveni odziv je pomemben. Skozi celotno dopoldne se je kazala motiviranost in sproščenost otrok. Otroci so bili dovzetni za vsa nova spoznanja. In kadar se nekdo uči v veselj in zabavi, potem so velike možnosti, da ta spoznanja ohrani in po njih tudi živi.

KrkaDa so učenci uživali mi povedo tudi nešteto vprašanj/opazk/misli otrok na terenu. Predvsem pa tudi vsakodnevno spraševanje: Kdaj gremo spet raziskovat? A bomo šli še enkrat za dalj časa lovit travniške živali? Ali nam boste še kdaj dovolila, da raziskujemo dno reke Krke?

Ja, seveda bom dovolila. Čim prej in čim večkrat. Vidim, da od tako izpeljanih učnih vsebinah učenci odnesejo mnogo več.

Skupaj smo preživeli čudovito dopoldne. Prijetna izkušnja, ki je povezala tudi nas tri učiteljice spremljevalke.

5. Literatura

  1. UČENJE NA PROSTEM ZA TRAJNOSTNI RAZVOJ –plakat
  2. htpp://eucilnica.csod.si
  3. http://http//sciencenordic.com/digital-knowledge-poor-substitute-learning-real-world