Ustvarjanje kratkih filmov

denis_matezic

Denis Matežič

1. Uvod

Programska oprema Windows Movie Maker, ki je namenjena urejanju in razvrščanju videoposnetkov in fotografij, je v šoli zelo uporaben pripomoček, saj učitelj lahko v kratkem filmu, ki ga izdela, povzame potek dogajanja določene dejavnosti pri pouku ali pa ustvari učni pripomoček. Po snemanju in fotografiranju izbranih segmentov posameznih obravnavanih vsebin pri pouku, dnevih dejavnosti ali pri ustvarjalnih projektih shranimo fotografije in kratke videoposnetke v mapo na računalnik. Z računalniškimi programi za obdelavo slikovnega materiala jih obdelamo in izboljšamo kakovost. Potem jih po zaporedju dogodkov vstavimo v Movie Maker, dodamo naslov, avtorja in čas izvedbe. Na časovno premico dodamo zvočne posnetke ali glasbo. Besedni in slikovni del animiramo ter vstavimo prehode med slikovnim in video gradivom. Ko je film končan, ga shranimo na računalnik.

2. Področja ustvarjanja

clip_image002V kombiniranem oddelku 1. in 2. razreda smo se posluževali učnih vsebin pri slovenskem jeziku, spoznavanju okolja, glasbeni umetnosti, v tednu otroka in ob pomembnih praznikih. Izdelali smo film Kralj Trnovec po istoimenski domišljijski pripovedki pisatelja Vladimirja Lebana, ki je trajal 46 minut in risanko Svet, v katerem želim živeti.

Slika 1. Prizor iz filma

2.1. Slovenščina

Kratki filmi, ki so nastali pri slovenskem jeziku, so zajemali dramatizacije različnih pravljic. Po prebranem umetnostnem besedilu smo poustvarjali pravljice z različnimi lutkami: clip_image004naprstnimi, senčnimi, ročnimi, ploščatimi, naglavnimi ali lutkami na palčki, saj je učencem lutka sredstvo izražanja. Veliko pravljic poustvarjamo tudi z naglavnimi lutkami. Najpogosteje pa so svoje razumevanje besedila izražali z vživljanjem v literarno osebo.

Slika 2. O zelo trmoglavem jazbečarju

Dramatizacije smo posneli s fotografskim aparatom, včasih pa je bilo potrebno posneti glasovni del z diktafonom. Snemali smo skupinsko delo ali posameznike. Tako smo dobili veliko materiala, ki smo ga uporabili pri izdelavi filmov. Pri pravljici P. Kovač: O zelo trmoglavem jazbečarju so se učenci poistovetili z izbrano književno osebo, pri pravljicah G. Viteza: Zrcalce, S. Makarovič: Sovica Oka, slovenski ljudski: Deklica Veka in koroški pripovedki Mojca Pokraculja so učenci izdelali lutke in pravljice zaigrali v lutkovnem kotičku.

clip_image006 clip_image008
Slika 3, 4: Dramatizacija z lutkami na palčki

clip_image010S ploskimi lutkami smo poustvarjali slovensko pravljico Kamenček, ogeljček in slamica ter pravljico E. Carla: O zelo lačni gosenici. Pravljica G. M. Scheidl: Škoržek pa je nastala s senčnimi lutkami.

Slika 5. Dramatizacija s senčnimi lutkami.

clip_image012Pri obravnavi neumetnostnih besedil smo pred opisom osebe pripravili modno revijo, jo posneli ter si jo pri pouku ogledali z namenom opisovanja oseb, v katere so se preoblekli.

Slika 6. Modna revija

2.2. Glasbena umetnost

Pri glasbeni umetnosti smo se v času materinskega dne naučili pesem Jaz imam pa goslice clip_image014in jo spremljali z malimi glasbili. Njihovo glasbeno poustvarjanje smo posneli, saj smo kasneje opazovali, kako z glasbili doživeto poustvarjajo pesem, jih pravilno držijo v roki, nanje sproščeno igrajo in skladno izvajajo dobe.

Slika 7. Glasbeno poustvarjanje

Petelinček je na goro šel je bila pesem, ob kateri so učenci ob petju izražaclip_image016li glasbena doživetja v gibalni komunikaciji. Otroško pesmico Albince Pesek Ropotulja smo zapeli, jo spremljali z ropotuljicami, ki smo jih sami izdelali in jo posneli z namenom, da smo opazovali, kako učenci ritmično in melodično ustrezno zapojejo pesem. Z ritmičnimi instrumenti pa so velikokrat posnemali enostavne ritmične vzorce.

Slika 8. Ustvarjanje ritmičnih vzorcev

clip_image018Vsak učenec je imel na šolskem igrišču pred seboj slikovni glasbeni zapis iz naravnih materialov in mu sledil pri izvajanju glasbene vsebine z malimi instrumenti.

Slika 9. Slikovni glasbeni zapis

2.3. Spoznavanje okolja

Že v začetku šolskega leta učence navajamo na upoštevanje prometnih predpisov, zato razumevanje prometnih vsebin nadgradimo z raziskovanjem prometnih situacij na terenu. Z izkustvenim učenjem učenci opazujejo in spoznavajo promet, naravna in grajena okolja v clip_image020vseh letnih časih, vreme in vremenske pojave, rastlinski in živalski svet, šege in navade ter praznike, ki obeležujejo pomembne ljudi ali dogodke. Filmi, ki smo jih izdelali na to temo, in si jih kasneje ogledali, so pozitivno vplivali na motivacijo učencev in pripomogli k boljšemu razumevanju učne snovi.

Slika 10. Opazovanje narave

2.4. Teden otroka

Vsako leto obeležimo teden otroka z raznimi glasbenimi in clip_image022likovnimi delavnicami, otrokom beremo otroško literaturo in k branju pravljic povabimo starše. Otroci nastopajo otrokom z gledališkimi nastopi, petjem pesmic in likovnim poustvarjanjem na dano temo. V sliki in besedi zabeležimo vse, kar se na šoli v tem tednu dogaja kot spomin na najlepši čas otroštva.

Slika 11. Otroci nastopajo otrokom.

3. Zaključek

Uporaba računalniškega programa Windows Movie Make za izdelovanje kratkih filmov je pri pouku vedno dobrodošla. S ponovnim in tudi večkratnim ogledom določenih učnih vsebin uspešnejše dosegamo cilje pri posameznih predmetih. Tehnologijo je nujno potrebno vključevati v pouk, saj učence motivira in sledi sodobnemu izobraževanju.

Što moraš napraviti kada se dogodi problem na internetu?

martina_ivic

Martina Ivić

Već je dobro poznato da smo u kolovozu prošle godine postali dijelom EU projekta Sigurnost na internetu, zajedno s još četiri hrvatske škole, a zadatak nam je stvaranje kurikuluma o sigurnosti djece na internetu u sklopu Hrvatskoga kvalifikacijskog okvira. Dijelom projekta nismo postali slučajnim odabirom, već zbog dugotrajnog rada na ovom problemu koji je još 2010. na satovima Informatike započeo učitelj Darko Rakić obilježavajući u veljači Dan sigurnijega interneta.

11. veljače ove godine Dan sigurnijega interneta obilježili smo na nivou gotovo cijele škole. Naime, u 19 nižih razreda matične i područnih škola, kao i u 17 viših razreda provedene su radionice o sigurnijem korištenju interneta, čiji je cilj bio podizanje svijesti kod učenika i učitelja o problemima sigurnosti na internetu.

Tema, način rada i cilj sata bili su isti za sve dobne skupine. Tema radionica bila su Pravila za sigurniji internet, cilj je bio izraditi plakat s tim pravilima, a radilo se u skupinama. U uvodnom dijelu učenici su gledali filmove, a tu je ujedno i najveća razlika jer su teme i vrsta filma bile prilagođene uzrastu učenika. Tako su učenici razredne nastave gledali animirani film Sigurnost na internetu, tema animiranoga filma za učenike petih i šestih razreda bila je Lažno predstavljanje, a oni najstariji pogledali su dva filma: Objavljivanje informacija ina Facebooku i Sexting. Filmovi su na zanimljiv način uveli učenike u teme o kojima govore, a o kojima će kasnije napraviti plakat. Ti filmovi su se ujedno cijeli dan prikazivali na školskome televizoru u hodniku škole, a stepenice ispred bile su uvijek pune znatiželjnika. Nakon prikazivanja uslijedio je razgovor o viđenome, razmjenjivala su se osobna iskustva, a zajedničko pitanje svim generacijama bilo je Što moraš napraviti kada se dogodi problem na internetu?

Nakon uvodnoga dijela, svaka je skupina dobila četiri natuknice, odnosno pravila o sigurnosti na internetu, između kojih su morali izabrati ono koje smatraju najvažnijim, prepisati ga na zajednički plakat i svima obrazložiti zašto su izabrali baš to pravilo. Mnogi učenici dodali su i vlastita pravila, a sve su začinili originalnim crtežima koji upozoravaju na opasnosti koje vrebaju na internetu. Zanimljivo je da je najveći broj učenika kao najvažnije pravilo izabrao ono koje govori o rješavanju situacije kada se na internetu dogodi neki oblik nasilja ili neprihvatljivoga ponašanja, a ono kaže da se moramo obratiti starijim osobama (roditeljima, učiteljima, školskom psihologu i sl.). Čini se to kao pokazatelj da učenici često šute o lošim stvarima koje im se događaju na internetu. Među češće korištenim pravilima bila su ona koja upozoravaju na opasnosti prihvaćanja nepoznatih ljudi kao prijatelja te ona koja se odnose na zaštitu osobnih podataka. Sva ova pravila učenici će još usavršavati i dopisivati tijekom cijele školske godine.

Dakle, 650 učenika i 36 učitelja razredne i predmetne nastave obilježavajući Dan sigurnijega interneta dobilo je puno novih informacija o toj temi koje su jasno napisali i nacrtali na plakate kako bi uvijek imali podsjetnik na ono što ne smiju činiti ili što moraju činiti ako se pojavi neki oblik neprihvatljivoga ponašanja na internetu. Razredima koji su se uključili u obilježavanje ovoga dana i njihovim učiteljima/razrednicima na sjednici Učiteljskoga vijeća uručene su zahvalnice za sudjelovanje.

Sljedeći korak bit će upoznavanje roditelja s ovim, sve prisutnijim problemom, najprije na Vijeću roditelja, a onda i kroz radionice na roditeljskim sastancima, a isto tako i učitelja koji će biti upoznati s procesom nastanka i donošenja Politike prihvatljivog korištenja tehnologije, a na radionicama će stvarati zajednička pravila za sve djelatnike u vezi korištenja tehnologije. Dopunit ćemo i Pravilnik o pedagoškim mjerama i protokol o postupanju u slučaju nasilja među djecom i mladima (nasilje na internetu i elektroničko nasilje).

U jedno smo sigurni, bio je ovo dobar i učinkovit početak zajedničkoga rada na problemu koji se ne događa nekome drugome, već se bilo kada i bilo gdje, može dogoditi upravo – VAMA!

Snimanje obrazovnih filmova

antonija_horvatek

Antonija Horvatek

U današnje vrijeme možemo naći mnoštvo (amaterskih) obrazovnih filmova na internetu. matematicki-videoBudući da sam ih i sama snimila dosta, u ovom ću članku opisati kako se sve mogu koristiti ovakvi filmovi, kojim detaljima pridajem pažnju kod snimanja i koje sam sve načine snimanja isprobala. Možda će nekome, tko i sam planira snimati, dobro doći ta podjela iskustva. Dosad sam snimila osamdesetak filmova, snimanjem se bavim otprilike godinu dana, a dosadašnja gledanost filmova je preko 94 000 puta. Zadnja brojka nesumnjivo govori i o potrebi za postojanjem takvih filmova.

Namjena filmova

Budući da sam učiteljica matematike, u filmovima objašnjavam upravo gradivo matematike osnovne škole. Filmovi se mogu koristiti u razne svrhe:

  • Za samostalno učenje kod kuće, a pogotovo kad učenik izostane s nastave (jedan ili više sati) te ne uspije samostalno ili uz nečiju pomoć savladati gradivo. Ako nakon povratka u školu nema ni dopunsku nastavu, problem je još veći. Međutim, ako ima internet i ako ima želju savladati to gradivo, pomoć je tu, i to ne tek nakon povratka u školu, već cijelo vrijeme dok je još kod kuće!
  • Za prisjećanje postupaka koji se zaborave.

Neki učenici uvijek iznova zaboravljaju neke osnovne postupke, npr. postupak pismenog dijeljenja jednoznamenkastim brojem, postupak racionalizacije nazivnika itd. Sad o tome imaju filmove na internetu pa kad zaborave, lako se mogu prisjetiti.

  • Kao nadogradnja onoga što radimo u nastavi.

Prve sam filmove snimila potaknuta problemom nedostatka vremena u nastavi zbog čega ponekad na satu ne idemo u detalje do kojih bi zbog prirode samog gradiva bilo dobro doći, a moguće je i da će neki gimnazijski profesori podrazumijevati da se i to obradilo, iako nije usnimanje ekrana   GGB programu. Kako bih smanjila (svoje) nezadovoljstvo tim problemom, odlučila sam neke dijelove gradiva objasniti kroz filmove te učenicima ponuditi da pomoću tih filmova samostalno prošire svoje znanje kod kuće. Naravno, učitelj se nema pravo osloniti na to da će svi učenici to i učiniti (nemaju svi internet i nisu ga obvezni imati). Dakle, takvo učenje kroz filmove ne može se smatrati obvezom učenika, ali može se, kroz nagradne zadatke, na satu nagraditi učenike koji su takvu neobveznu zadaću ipak izvršili te ih najavom tih zadataka potaknuti na takvo samostalno učenje.

  • Korištenje filmova na satovima zamjene.

Neki obrazovni filmovi mogu se koristiti i na samom satu pomoću projektora, a pogotovo u slučaju kad je na satu na zamjeni učitelj-nestručnjak. Učitelj koji je odsutan može isplanirati da kolega koji ga mijenja na početku sata pokaže film kroz kojeg će se objasniti gradivo te da nakon toga učenici pred ploču idu rješavati zadatke. Jednom sam prilikom i sama na svom satu na taj način koristila film, a razlog je bila jaka upala grla zbog koje mi je bio problem puno pričati. Film je taj dio odradio umjesto mene. Naravno, takva izvedba sata neće uvijek biti moguća, ona ovisi o samom gradivu i o postojanju/nepostojanju odgovarajućeg filma.

  • Za prikupljanje ideja kako obraditi/pojasniti gradivo.

Filmove mogu koristiti i studenti – budući učitelji koji odavde mogu crpiti ideje kako pojasniti gradivo, ali i uočiti detalje koji se u filmu ističu zbog čestih pogrešaka učenika na njima (a koje, budući da nemaju iskustva u nastavi, dosad nisu imali prilike uočiti). Mogu ih koristiti i drugi učitelji; korisno je kad međusobno dijelimo ideje. Također ih mogu koristiti i roditelji koji zajedno sa svojom djecom pokušavaju savladati neko gradivo.

Sadržaj i duljina filma

Većina mojih filmova sastoji se od dva dijela. U prvom dijelu objašnjavam gradivo (teoriju) i/ili kroz primjere pokazujem određeni postupak ističući mjesta na kojima učenici često snimanje ekrana   GSPgriješe. Nerijetko pokažem i više načina rješavanja istog zadatka. Nakon toga, u drugom dijelu, zadam nekoliko zadataka te predložim gledatelju da zaustavi film, sam (na papiru) riješi zadatke i nakon toga ponovno pokrene film, usporedi svoja rješenja s onima koja će biti prikazana u filmu. Mišljenja sam da je taj drugi dio jako bitan jer učenici često nakon gledanja kako drugi rješavaju primjer imaju osjećaj da sve razumiju, no kad krenu samostalno rješavati zadatke, pokaže se da to nije tako. Stoga je dobro da sami uoče ako nešto nisu dobro savladali te da po potrebi film ili neke dijelove pogledaju iznova.

Ako se želi snimiti film kojeg će što veći broj učenika rado pogledati, preporučljivo je, uz postizanje jasnoće objašnjavanja, pokušati postići i što manju minutažu filma. Zbog nedostatka strpljivosti kod većine današnjih učenika te zbog problema s koncentracijom, zadaci za vjezbu-1ako je moguće, bolje je snimiti serijal od nekoliko kratkih filmova te u svakom pojasniti dio, nego snimiti jedan dugačak film. U opisu svakog pojedinog filma treba jasno napisati koji se detalji tu pojašnjavaju kako bi gledatelj na osnovu opisa zaključio koji mu film treba te sukladno tome, taj film i pogledao. Naravno, ako zbog prirode gradiva nije preporučljivo rascjepkati film, snimit će se u komadu – ne treba pod svaku cijenu cjepkati.

U sljedećem broju Pogleda čitajte kako snimati objavljivati takve filmove.

Sve moje filmove možete naći ovdje (ugrađene na moje mrežne stranice).