Formativno praćenje kod DSP

martina_sluga

Martina Sluga

Sažetak

Formativno praćenje se dandanas sve više uključuje u redovnu razrednu nastavu, kao i u satove dodatne stručne pomoći. Bitno je da se učenici na samom početku upoznaju sa samovrednovanjem, jer tako razvijaju kritičan odnos do svog rada. Na osnovi vlastitih opažanja i kriterija razvijaju strategije, uz pomoć kojih mogu doseći postavljene ciljeve. Postaju svjesni činjenice, da li je njihov rad dobro napravljen, dok im postavljeni kriteriji nude mogućnost, da poprave svoje rezultate. Bitno je stalno učiteljevo praćenje i vrednovanje učenikovog rada, jer jedino tako može učenik utvrditi svoj napredak. Formativno praćenje je izuzetno korisno kod učenika, koji imaju teškoće pri učenju ili trebaju specifične načine podučavanja, budući da cijelo vrijeme pratimo i bilježimo napredak učenika, te prema potrebi individualno prilagođavamo zadatke. Učenici u svom radu postaju samostalni i lakše se mogu odlučit koji oblik učenja je njima najlakši.

Ključne riječi: dodatna stručna pomoć, formativno praćenje, pisanje rečenica.

1. Uvod

Termin formativno praćenje obuhvaća sistematičan proces neprestanog skupljanja podataka o učenju, s kojim prepoznajemo trenutačni nivo učenikovog znanja i poštivanjem utvrđenog, prilagođavamo podučavanje da bi učenik lakše dostizao željeni nivo znanja. (Heritage 2007, u Greenstein 2020). Bit formativnog praćenja znanja je dijagnostičko praćenje na početku obrade nove snovi, da bi utvrdili kakvo je učenikovo predznanje, koja su njegova jača područja, te što je njegova slabost. U samom procesu učenja zajedno s učenikom sastavimo ciljeve, koje bi učenik trebao na kraju dostići. Na kraju procesa učenja formativno praćenje zaključimo tako da dobivene rezultate oblikujemo u zaključnu odnosno zbirnu ocjenu. (Zajc, 2008)

2. Strategije i koraci formativnog učenja

Formativno praćenje ima pet osnovnih strategija (Leahy, Lyon, Thompson i Wiliam, 2005):

  1. razumijevanje i razjašnjavanje svrhe učenja te sudjelovanje učenika pri oblikovanju kriterija uspješnosti;
  2. pridobivanje dokaza o učenju preko aktivnosti pri nastavi;
  3. zgotavljanje povratnih informacija, koje su dvosmjerne (od učenika k učitelju, te od učitelja prema učeniku);
  4. poticanje zajedničkog učenja, tako da učenici postanu jedan drugome izvor podavanja znanja;
  5. pripremiti učenike k samostalnom reguliranju svog učenja;

Cilj formativnog praćenja je povratna informacija, koja učeniku predstavlja informaciju o njegovom radu s ciljem da popravi svrhu učenja i svoje znanje. (Sentočnik, 2012.) Prilikom planiranja strategija formativnog praćenja se učenik i učitelj pitaju, da li učenik ide u pravom smjeru do postavljenog cilja, gdje se nalazi na tom putu i kako će do cilja doći. Veliku ulogu igraju vršnjaci kao izvor podučavanja, kao i kritičnog vrednovanja. (Williman, Dylan, 2013.)

Slika 1 _KFPSlika 1.Koraci formativnoga praćenja

3. Primjer dobre prakse formativnog učenja

3.1. Opis učenika – predznanje

Učenik je u 4. razredu osnovne škole. Učenik ima prosječne intelektualne sposobnosti. Teškoće mu predstavljaju čitanje i pisanje. Pri zapisu koristi velika tiskana slova, ima probleme s oblikovanjem rečenica, kod pisanih slova ima probleme na području velikih slova, postavljanju točke na slovo i i j, te kukica na č, š. ž.

3.2. Svrha i ciljevi učenja

Po koracima skupa s učenikom oblikujemo svrhu, odnosno ciljeve učenja. Bitno je da učenika samo vodimo i usmjeravamo, tako da on može samostalno oblikovati ciljeve.

  • u riječima koje su slušno slične, ću upotrijebiti samo prvo slovo,
  • početak rečenice ću napisati s velikim slovom,
  • osobna imena ću napisati velikim slovom,
  • na š i ž ću postaviti kukicu,
  • na i i j ću dodati točkicu,
  • upotrijebit ću pravu interpunkciju na kraju rečenice.
  • kad budem pisao diktat ću upotrijebiti pravopisna pravila i pisat ću čitljivo.

3.3. Kriteriji uspješnosti

Učenik samostalno uz potporu učitelja planira i zapiše kriterije uspješnosti. Te možemo zapisati u tabelu, po alinejama ili u obliku dijagrama. Kriterije može napisati sam ili na kompjuter, možemo ih plastificirati ili zalijepiti u bilježnicu.

SLIKA 2_KU
Slika 2: Kriteriji uspješnosti

3.4. Dostizanje postavljenih ciljeva

Uz pomoć čega će učenik doseći postavljene ciljeve (tu je bitno da učenik samostalno odluči na koji način će si pomoći do postavljenog cilja). Usmjeravamo ga tako da mu predložimo njemu bliske metode učenja. Ukoliko se učenik ne može sam odlučiti, mu predstavimo više različitih načina pridobivanja znanja i na osnovi učenikovog uspjeha izaberemo najbolji način.

slika 3_TPCSlika 3: Tabela postavljenih ciljeva

3.5. Konkretna nastava – pisanje rečenica

Zajedno s učenikom oblikujemo gusjenicu. Gusjenica ima glavu i zatim tijelo, koje je sastavljeno iz brojeva (1., 2., 3., …). Prilikom izrade gusjenice napišemo na poleđinu pojedinačnog dijela tijela što znači. Učenik relativno brzo preuzme značenje pojedinačnog broja i ne mora više provjeravati njegovo značenje. Najprije damo samo 2 do 3 broja, polako dopunjavamo gusjenicu. ( Broj 1 – veliko slovo, broj 2 – točkice na i i j, te kukice na č, š i ž, broj 3 – interpunkcija).

Slika 4_ DGZP
Slika 4. Didaktična gusjenica za pomoć

Učeniku oblikujemo zadatak tako da mu je zanimljiv. U našem primjeru imam sastavljanje rečenice sa bacanjem kockice. Učenik mora paziti na veliko slovo na početku rečenice, pravilan zapis i interpunkciju. Učenika pustimo da zadatak potpuno sam riješi. Vidimo da je učenik pisao s velikim tiskanim slovima, zato ga pozovemo da sa zelenom bojom označi gdje bi morala biti velika slova (slika 5). Potičemo ga da sam potraži ostale greške, ukoliko ih ne nađe, mu ih mi označimo i ponovo ga pozovemo, da ih sam pokuša popraviti.

SLIKA 5_UZRSLIKA 6_PZ
Slika 5. Učenikov zapis rečenice     Slika 6: Popravak zapisa

SLIKA 7_ZRSPSNakon 6 sati dodatne stručne pomoći (DSP) je vidljiv napredak kod učenika. Učenik rečenice piše pisanim slovima. Možemo primjetitI da je samo jednom napravio grešku kod upotrebe velikog slova na početku rečenice. U svim primjerima je koristio interpunkciju.

Slika 7. Zapis rečenica sSLIKA 8_ZRUPS pisanim slovima

Naš cilj je, da učenik sam oblikuje i napiše rečenice uz pomoć sličica na strani. Sljedeći cilj je da napiše rečenice samostalno i bez pomoći sličica.

Slika 8. Zapis rečenica uz pomoć sličica

Pregledamo zadatak i učenika upozorimo na to, da je napravio nekoliko greška (slika SLIKA 9_ZRSPS9). Učenik sam pregleda zadatak i sam pronađe samo 2 greške (slika 10, označeno sa crvenom). Preostale greške mu označimo sa žutom bojom i zahtijevamo, da greške sam popravi.

Slika 9. Zapis rečenica s pisanim slovima

SLIKA 10_PGSlika 10. Popravak grešaka

Zadatak nadogradimo tako da učenik sam napiše SLIKA 11_ZPdodatne rečenice. Ukoliko učenik nema bujnu maštu, mu možemo dozvoliti da i dalje koristi sličice kao prijedloge, da bi mogao uspješno zaključiti priču u cjelinu.

SLIKA 12_ZPSSlika 11. Zapis priče

Budući da je učenik u grubo usvojio pisanje rečenica i nije više potpuno usredotočen na to na šta sve mora paziti, da bi zapis bio pravilan možemo preći na zadnju fazu pisanja rečenice. To je pravilno pisanje pojedinačnih slova. Preporučuju se vježbe za grafomotoriku.

Slika 12. Zapis pojedinačnih slova

Pri cijelom projektu je bitno da učenik kontinuirano sam ocjenjuje svoj rad, zato je svaki zadatak opremljen sa konačnim poljima za samovrednovanje.

SLIKA 13_S
Slika 13. Samovrednovanje

4. Zaključak

Formativno praćenje omogućava učeniku kontinuirano praćenje i vrednovanje svog rada. Pri tom moramo biti pozorni na to, da sistematično uređujemo i pratimo sve stvari kroz duži vremenski period, tako da možemo ocijeniti učenikov napredak. Jako je bitno da je učenik aktivo uključen u proces usvajanja novog znanja i vrednovanja svog rada, budući da samo tako jača svoje samopouzdanje o svom radu, napretku i potrebama po tom, da popravi svoja dostignuća. Sve zadatke planiramo tako, da su postavljeni od lakših prema težim. Bitno je da su zadatci prilagođeni učeniku te da potiču njegova jača područja i nude nam priliku da polako prijeđemo na područja, koja mu stvaraju poteškoće. Izvodeći formativno praćenje duži vremenski period možemo učeniku jednostavno dokazati njegov napredak, a to će kontinuirano uticati pozitivno na njegovu individualnost.

Literatura

  1. Greenstein L. (2010). What Teachers Really Need to Know About Formative Assessment. Alexandria, VA: ASCD.
  2. Holcer Brauner, A., Bizjak, C., Borstner, M., Cotič Pajntar, J., Eržen, V., Kerin, M., ….. Zore, N. (2019). Formativno spremljanje v podporo učenju: priročnik za učitelje in strokovne delavce. Ljubljana: Zavod Republike Slovenije za šolstvo.
  3. Leahy, S., Lyon, C., Thompson, M. in Wiliam, D. (2005). Classroom assessment: Minute – by minute, day-by-day. Eduticional Leadership, str. 18 – 24
  4. Sentočnik, Sonja (2012). Spremenjeni poudarki pri praksi preverjanja in ocenjevanja – primer avtentičnih preizkusov. V: Ugotavljanje kompleksnih dosežkov. Ljubljana: Zavod RS za šolstvo, str. 69–70.
  5. Brodnik, V. Formativno spremljanje in vrednotenje znanja in učenja. http://jazon.splet.arnes.si/formativno-spremljanje-in-vrednotenje-znanja-in-ucenja/ (dostop 4. 11. 2020)
  6. Zajc. S (2008). Vodenje ocenjevanja za spodbujanje razvoja učenja. V Didaktika ocenjevanja znanja: Razvoj didaktike na področju ocenjevanja znanja: zbornik prispevkov. Ljubljana: Zavod RS za šolstvo, str. 85 – 94
  7. William, Dylan (2013). Vloga formativnega vrednotenja v učinkovitih učnih okoljih. V: O naravi učenja. Ljubljana: Zavod RS za šolstvo, str. 139

Korištenje IKT-a kod učenika s PSU-om

Barbara Babnik Mravlja, prof. geografije i uni. dipl. pedagog

Sažetak

U prilogu je predstavljena informacijsko-komunikacijska tehnologija koju koriste učenici s poteškoćama u učenju tijekom odgojno-obrazovnog rada u osnovnoj školi.

Ključne riječi: informacijsko-komunikacijska tehnologija – IKT, posebne potrebe, poteškoće u učenju, dodatna stručna pomoć

Uvod

Dio smo informacijskog društva i korištenje informacijsko-komunikacijske tehnologije (u nastavku: IKT) dio je naše svakodnevnice. U našoj školi razvijena je svijest o prednostima i slabostima koje donosi IKT, zato učenike pokušavamo opremiti znanjem i tehnologijom, koji su im primjereni i korisni.

U aktivu dodatne stručne pomoći usredotočili smo se na uvođenje IKT-a koji je primjeren za učenike s poteškoćama u učenju. Učenici se na satovima dodatne stručne pomoći osposobljavaju za korištenje različitih programa koji im omogućuju lakše praćenje i iskazivanje znanja.

IKT koji koristimo u radu s učenicima s poteškoćama u učenju

Danas je na raspolaganju puno pomagala i programa, koji učenicima s poteškoćama u učenju olakšavaju rad. Prilikom uvođenja IKT-a moramo biti jako pažljivi, uzeti u obzir učenikova jaka područja, nedostatke u pojedinim područjima učenja, kognitivne i motoričke vještine, interes pojedinca, potporu obitelji…

Kao učiteljica dodatne stručne pomoći pokušavam naći najprimjerenija pomagala i programe, koji pojedincu omogućuju da napreduju prema svojim sposobnostima i što samostalnije.

U svom radu koristim različitu tehnologiju (računalo, tablet, pametni telefon…) i različite programe. U nastavku su opisani programi koje moji učenici najčešće koriste.

1. Thississand


Ovo je program koji će vašeg učenika umiriti. Pomoću prBROJ 1ograma učenik kreira sliku od pijeska. Program je dostupan na https://thisissand.com/. Učenik promatra i sluša kako se pijesak nakuplja u lijepe slojeve na dnu zaslona. Samo kreiranje je jako smirujuće. Učenik se umiri i opusti.

IZVOR: https://cdn.thisissand.com/:

2. EducaPlay


Pomoću ovog programa učitelj dodatne stručne pomoći, ili učenik sam, oblikuje vlastite križaljke, kvizove, igru traženja riječi, igru dopunjavanja rečenice, igru traženja parova, dijaloge, interaktivne zemljovide… ili koristi već izrađene igre. Na zanimljiv i raznolik način može usvajati ili utvrđivati gradivo. Učenik može BROJ 2stjecati i dokazati svoje znanje na način koji njemu najbolje odgovara. Program je dostupan na https://www.educaplay.com/.

IZVOR: Print Screen: https://www.educaplay.com/types-of-activities/

3. Kobi

Kobi je pomagalo za učenje čitanja, namijenjeno djeci s disleksijom i drugimBROJ 3a koji imaju problema s raščlanjivanjem riječi. Tekst se s papira prenese na tablet i prilagodi potrebama svakog učenika. Možete obojiti slova koja su kritična. Možete podesiti boju pozadine, veličinu slova, razmak između redaka… Možete koristiti ravnalo za čitanje ili naočale za čitanje. Učenik može štopati koliko je riječi pročitao u određenom vremenu i pratiti svoj napredak.

Više na: https://kobiapp.io/

IZVOR: vlastiti

4. Quiver

Programom Quiver motivirat ćete na bojanje i utvrđivanje pravilnog držanja pisala i najnemotiviranije učenike. Učenici bojama ispunjavaju BROJ 4bojanke koje su dostupne na http://www.quivervision.com/coloring-packs/, a onda ih učitelj skenira pomoću programa na mobilnom telefonu ili tabletu (dostupni na http://www.quivervision.com/apps/quiver/). Slika oživljava i postane trodimenzionalna. U ovom programu uživaju i učenici koji ne vole crtati i bojati (ADHD, dispraksija, disgrafija…).

IZVOR: https://androidappsforme.com/quiver-3d-coloring-app-review/:

5. Photomath

Photomath je program koji će matematiku učiniti zabavnijom. Pomoću telefona ili tableta skenira se zapisana jednadžba i Photomath je izračuna. Photomath potiče učenje i BROJ 5razumijevanje temeljnih matematičnih koncepata. Učenici tako mogu sami provjeriti jesu li dobro izračunali ili ne. Program je dostupan na https://www.photomath.net/en/

IZVOR: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.microblink.photomath&hl=en_US:

6. Smartynote Pro

Smartynote je program za pisanje zapisa – to je bilježnica s više funkcija, koja vam olakšava svakodnevnu izradu zapisa. Najviše će joj se veseliti učenici s poteškoćama u čitanju i pisanju, ali je namijenjena svima. Bilježnica je opremljena učinkovitim funkcijama koje vam u samo jednom dodiru omogućuju brže bilježenje i pristup podacima, kad god ih trebate.

Što nam sve omogućuje:

1. Slika-u-tekst: Smartynote vam omogućuje da prenesete sliku s fotoaparata ili izaberete sliku iz galerije pametnog telefona, zatim s njega izvuče tekst i pohrani ga neposredno u bilježnicu. Smartynote koriste google vision api za prepoznavanje teksta na slici, što dodatno poboljšava korištenje.

2. Prepoznavanje glasa: Ova bilježnica ima mogućnost prepoznavanja vašeg glasa. Iz njega izvlači tekst i automatski ga pohranjuje u bilješku vaš. To je baš idealno za one koji ne žele zapisivati riječi, već žele da tehnologija to napravi za njih.

3. Tekst u govor: Ova funkcija je jako korisna za ljude koji imaju problema u manipuliranju riječima (disleksija). Glasno će vam biti izgovoren tekst koji se već nalazi u bilježnici.

BROJ 64. Prilagođavanje: omogućuje vam da izaberete font, veličinu fonta i boju pozadine, prema vašim željama. Boja i fontovi koji su dostupni u programu, izabrani su tako da pružaju najveću moguću pomoć djeci i odraslima s disleksijom.


IZVOR: https://www.preapps.com/new-android-apps/smartynote-a-notepad-for-dyslexia-with-optical-character-recognition-voice-recognition-and-text-to-speech/6640

7. MiMind

BROJ 7MiMind je alat za oblikovanje misaonih uzoraka. Pomoću programa https://play.google.com/store/apps/details?id=com.cryptobees.mimind&hl=sl možete zajedno s učenikom (ili učenik sam) oblikovati misleni uzorak. Program uključuje puno postavki, kolorističkih shema, oblika, uzoraka…

IZVOR: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.cryptobees.mimind&hl=sl

8. eBralec

Program eBralec omogućuje automatsko čitanje izabranih elektronički pohranjenih tekstova, zapisanih na slovenskom jeziku. Dostupan je na https://ebralec.si/ .

Program slijepim i slabovidnim korisnicima olakšava rad na računalu i pametnom telefonu sa sustavom Android, omogućuje lakši pristup vijestima i informacijama te im tako osigurava bolju e-uključenost u suvremeno informacijsko društvo. Na raspolaganju su muški i ženski glas.

eBralec je za osobno nekomercijalno korištenje na osobnom računalu besplatan u okviru ustanova javnog sektora i za slijepe i slabovidne te osobe koje imaju poteškoće s čitanjem. (Za škole se moraju naručiti licence, koje su besplatne.)

BROJ 8

IZVOR: http://www.kss-ess.si/ebralec-sintetizator-govora-slovenskega-jezika/

Zaključak

U današnje vrijeme gotovo nitko više ne dvoji da je IKT neizostavna u poučavanju učenika z poteškoćama u učenju. Korištenjem IKT-a učenici mogu ravnopravno pratiti i iskazivati svoje znanje, motiviraniji su za učenje onih područja na kojima imaju poteškoće, brži su i samostalniji u svom radu.

Problemi ponašanja u školi

Rad s učenicima, koji primaju dodatnu stručnu pomoć po odluci Agencije za obrazovanje RS

vesna_kukavica

Vesna Kukavica

Sažetak

Svake godine ima sve više učenika kojih najveće poteškoće nisu njihovo neznanje ili neusvajanje ciljeva učenja, nego problemi, kako biti na miru, slušati nastavu, pridržavati se postavljenih školskih pravila. Oni nemaju motivaciju ni želje po znanju. Ruše svaki sat, prave nered. »Bore« se s učiteljem, raspravljaju s njim, govore nepristojnosti. Ne slijede nastavu. Rade baš sve drugo umjesto učenja.
Mnogi imaju satove dodatne stručne pomoći, koje im nude socijalni pedagozi.
Kada radimo s tim učenicima stalno si postavljamo pitanja, na koji način im pomoći, koji pristupi donose najbolje rezultate, koji su njihovi ključni nedostaci i zašto.
Najvažnije je, da koristimo one metode, koje donose najbolje rezultate za tog učenika i da imamo podršku roditelja.

Ključne riječi: poremećaj, poteškoće, neprihvatljivo ponašanje, dodatna stručna pomoć

Rad s učenicima s poremećajima u ponašanju

Učenik ide u 4. razred. Sedmično ima dva sata dodatne stručne pomoći, pojedinačno. On je učenik s blagim poremećajima u ponašanju.
Osnovni ciljevi dodatne stručne pomoći su: osvojiti školska ili razredna pravila; pridržavati se tih pravila; postići da ne prekida satove, da sluša i slijedi nastavu; da ne raspravlja o stvarima koje nisu onako kako bi želio. Naučiti mora da ne govori ili šeta po razredu bez dozvole, da radi školske zadatke prema uputama kao i svi ostali. A svakako mora naučiti kako kontrolirati svoje ponašanje i biti na miru.

U njegovom ponašanju i načinu funkcioniranja često se pokazuju znakovi impulzivnosti. Jako je nemiran. Tijekom nastave igra se školskim priborom iz pernice; olovkom, gumicom za brisanje, šiljilom, kemijskom olovkom, ravnalom, listovima iz bilježnice ili nečim što mu u tom trenutku dođe pod ruke. Žvače listove iz bilježnice ili PVC omote školskih udžbenika. On ne može, odnosno ne želi mirno sjediti i slušati. Školski predmeti i sadržaji često ga ne zanimaju. I ako nema interesa još je teže. Zasmetaju mu svi vanjski događaji.
Čak i prije nego što je pitanje nastavnika postavljeno do kraja, on već daje odgovor jer ne želi čekati na red. Uvijek traži puno pozornosti.
I tako u ponašanju prepoznajemo otpor i nepriznavanje autoritete nastavnika ili odrasle osobe. Često se glasno raspravlja s učiteljem. Dokazuje se na neprikladan način, radi po svome. Ako se osjeća uvrijeđeno, namjerno povrijedi nekog iz razreda s vrlo lošim riječima.
Jako je nepredvidljiv, nikad ne znate, kako će reagirati na situacije u razredu. Vrlo je osjetljiva osoba i ne voli krivnju. Teško kontroliraju vlastito ponašanje, komunikaciju i emocije, i često radi nešto bez razmišljanja. Brzo se naljuti i jako je tvrdoglav.

U vrijeme nastave priča o stvarima koje nisu vezane uz školski rad, samo da bi dokazao svoje. Ne radi prema uputama. Ne dovršava stvari koje je započeo. Ako odluči, on neće da radi baš ništa. Samo gleda u nastavnika ili se igra. Kada ga nešto zanima, njegova je pozornost dulja, a kada ga stvari ne zanimaju, uopšte je nema.
I zato su njegovi zapisi u bilježnicama neuredni, mnogo stvari nedostaje. Stranice su ili posve prazne ili su pune neprikladnih crteža i zapisa. Mnogi listovi u bilježnicama su poderani, knjige ili udžbenici bez omota. I kada ga pitam zašto ima ovakve stvari, ne kaže ništa.
Mrzi zadatke iz slovenskog jezika. Ne voli da piše duge odgovore na postavljena pitanja, uopće ne voli pisati. Uvijek pronalazi izgovor kako sve već zna, i ne želi pisati više puta o istim stvarima.
Ne voli računati slične račune. Kaže da je to bez veze. Kada računa slične račune, brzo se naljuti, govori glasno i opet se svađa. Tada odluči i ništa ne radi, samo gleda ispred sebe.
Ne shvaća ozbiljno provjere znanja. Mnoge zadatke uopće ne rješava. Kaže da to neće raditi jer već zna. Ne želi vježbati ako s tim samo troši vrijeme.
Pokazati drugima koliko zna ništa mu ne znači. Tako uvijek govori, da kod kuće ništa ne radi za školu zbog mnogo važnijih stvari u popodnevnim satima.
Zbog svog stava do škole i učenja često ima niže ocjene, jer ne uči matematičke postupke, ne prakticira slovenski i ne uči dovoljno. Na procjenama znanja gdje ima puno pisanja netočan je, pravi pogreške, prebrz je, prebrzo odustane. Piše kratke odgovore, samo da prije završi. I uopće se ne trudi. Isto radi i kod matematike. Inače to je njegovo jako područje. U usmenoj procjeni znanja znatno je uspješniji.
Kada ga pitam, zašto to tako radi, kaže da je zadovoljan sa rezultatima, a ako mama nije, to je njezin problem a ne njegov. A i njegovom tati isto nisu važne ocjene, nego kako se on ponaša u školi.
Na početku ove školske godine izrazio je želju za boljim ocjenama nego prošle. Postavio si je jako visoke kriterije uspješnosti. A kada je počeo dobivati slabije ocjene nego je što je htio, predomislio se i sada ne želi više slijediti kriterijima. Bolje je imati niža očekivanja nego svaki put doživjeti neuspjeh. Sada je zadovoljan i sretan i sa ocjenom 2. Tako pokušava pokazati drugima kako mu nije stalo do dobrih ocjena. A mama kaže, da kod kuće često plaće ako su rezultati slabiji od očekivanja.
Mislim kako je ovo samo njegova obrana s kojom krije nedostatke, deficite. Jer drugima ne želi pokazati ako nije sretan ili razočaran. I bez vlastitih visokih ciljeva neće biti razočaran.
Inače on može biti jako uspješan kod svih školskih predmeta, na različitim područjima. Zna puno o mnogim stvarima i vrlo je znatiželjan. Voli istraživanja i teže zadatke. A vrlo dobro zna da premalo uči i da se ne sprema za školu. A i njegovo ponašanje nije u skladu s školskim pravilima. I to ponašanje jako ga sveta u postizanju ciljeva.
U pojedinačnoj situaciji njegov način ponašanja puno je prikladniji jer ima svu pozornost samo za sebe. Onda je sretan i to pokaže. Voli pričati o moru, o jedrenju i zna puno o jedrilicama.

Koje metode donose najbolje rezultate i kako raditi s ovakvom djecom?

  • biti dosljedan, biti uporan (u poštivanju pravila)
  • postaviti granice i tražiti da se poštivaju
  • tražiti da se sluša i prati nastava
  • razvijati radne i školske navike
  • učiti ih kako se i kada uči, priprema za školu
  • učiti ih kontrole vlastitog ponašanja
  • učiti ih koja ponašanja su prihvatljiva, prikladna
  • učiti ih kako čekati na red, a ne dobiti sve odmah
  • dopustiti im biti kakvi jesu i raditi s njima za njih
  • razvijati motivaciju i odgovornost
  • razvijati toleranciju do drugačijih
  • razvijati socijalne vještine, kako međusobno komunicirati, kako se nositi s emocijama.

I zato:

  • potreban je razgovor sa svima u razredu o različitim nedostacima, i zašto su učenici s poteškoćama drugačiji
  • učiti razumijevanje i prihvaćanje djece sa svim poteškoćama
  • izvoditi radionice socijalnih vještina i igra uloga u razredu
  • i najbitnije, da svatko može naučiti prihvatiti drugačije od sebe.

Literatura

  1. Košak Babuder m. (2011). Učenci z učnimi težavami, Pomoč in podpora, NUK, Ljubljana
  2. Več avtorjev (2008). Navodila za prilagojeno izvajanje programa oš z dodatno strokovno pomočjo, ZRSŠ, Ljubljana
  3. Več avtorjev (2011). Delo z otroki s posebnimi potrebami; založba Forum Media d. o. o., Maribor
  4. Več avtorjev (2008). Koncept dela, učne težave v OŠ, ZRSŠ, Ljubljana

Uvod v uro dodatne strokovne pomoči

z elementi naravnih materialov

alenka_trifkovic

Alenka Trifković

Ključne besede: naravni didaktični materiali, dodatna strokovna pomoč, učenci s posebnimi potrebami, ustvarjanje odnosa

Kot socialni pedagog sem zaposlena v osnovni šoli na delovnem mestu za izvajanje dodatne strokovne pomoči. Pri svojem delu se predvsem srečujem z učenci, ki imajo vedenjske in čustvene težave. Moje delo je usmerjeno v odpravljanje primanjkljajev oziroma ustvarjanje takšnih okoliščin, preko katerih lahko učenci dobivajo nove izkušnje odnosa in soočanja s težavami. Preko tega učenci razvijajo vrsto potrebnih socialnih veščin in spreminjajo odnos oziroma dojemanje samega sebe. S pogovorom, ki je uporabnejši predvsem pri starejših učencih se dotaknemo tem vrednot, počutja, prijateljstva, vedenje, doživljanja sebe in svojih ciljev, načrtovanja dneva, tedna, prihodnosti. Poleg samega pogovora pri delu uporabljam tudi različne didaktične materiale in različne metode dela. Pogosto so to risanje, oblikovanje z glino, slikanje, videoposnetki, literatura, družabne igre, igre vlog, različne kartice in diagrami počutja. Predvsem mlajši raje sodelujejo pri različnih treningih socialnih veščin, vajah na listih, družabnih in socialnih igrah, kreativnih delavnicah ter učni pomoči. Zadnja leta pa sem prepoznala veliko vrednost naravnih materialov kot pomoč pri vzpostavljanju odnosa. To me je spodbudilo, da še naprej raziskujem in poskušam s preprostimi naravnim tehnikami učencu omogočiti, da bolje spozna samega sebe, se pri uri sprosti in okrepljen odide v svet.

Ko začnejo učenci prejemati dodatno strokovno pomoč, le-to doživljajo kot kazen in menijo, da jim pomoč ni potrebna, saj so za njihovo neustrezno vedenje krivi drugi. Poleg tega imajo pogosto slabo samopodobo in jih je take oblike pomoči sram, na sami uri se znajdejo sami, brez podpore sošolcev, situacija je nova, nepredvidljiva, pretekle izkušnje z odraslimi in/ali učitelji pa velikokrat za njih neprijetne, v smislu, da odrasli na njih naslavljajo zahteve, katerim niso kos, jih želijo spreminjati ali jih »karajo« zaradi neustreznega vedenja. Že sami njihovi primanjkljaji so taki, da težko na primeren način vstopajo v interakcijo in imajo pogosto težave z vzpostavljanjem in ohranjanjem zadovoljujočih odnosov. Pred njimi pa je zopet nekaj kar »morajo«, nekaj kar so jim »zadali« odrasli. Seveda si na svoj način razlagajo ure dodatne strokovne pomoči in njihove predstave so velikokrat podobne temu »tam se bom pogovarjal in učil«, kar jim že samo po sebi iz mojih izkušenj navadno ni preveč všeč.

Medtem, ko se mlajši otroci (med 4. in 7. letom) učijo predvsem s ponavljanjem oz. aktivno izkušnjo v okolju, ki jim daje občutek varnosti, pa kasneje (med 8. in 12. letom) že spontano pride do samorefleksije in otrok že uporablja logiko in sklepanje, izhajajoč iz konkretne situacije. V tem obdobju so otroci pri svetovanju pogosto v defenzivni drži in ne želijo razkriti svojih misli, a hkrati kažejo potrebo, da svetovalec spoštuje njihove skrbi. Pogosto pri obnavljanju neke problemske situacije doživljajo čustva samoobtoževanja, krivde in sramu, kar lahko vodi do tega, da se takim pogovorom izmikajo. Mladostništvo pa je čas številnih fizioloških in psiholoških sprememb. Zato tudi sam mladostnik potrebuje čas, da razume in integrira številne in velike spremembe. Na določenih področjih se vede in odloča že kot odrasel, na določenih področjih pa še vedno kot otrok (Pečjak in Košir, 2017).

Zato je moje prvo in osnovno zavedanje, da učenec, ko pride k meni, potrebuje čas. Čačinovič Vogrinčičeva (2008, str. 28) pravi: »Čas potrebuješ posebej takrat, ko ti ne gre, imaš učne težave, ne razumeš in ne znaš. Najprej moraš tvegati, da se z neznanjem spopadeš, ga artikuliraš in definiraš. Potem potrebuješ čas, da razločiš in sprejmeš pomoč, da se soustvarjanje sprememb začne, in končno še čas, da se novo stabilizira in postne uporabno. Čas in potrpežljivost varujejo odrasli – učitelji in starši.«

Zato je pomembno, kako z učencem preživljava najin čas. Na začetku učenec preverja varnost, opazuje in si poskuša razložiti, kako bodo srečanja potekala, preverja kdo in kakšna sem, kaj vse se lahko zgodi. Nato mine še nekaj časa, da se sprosti in še več časa, da se odpre, da resnično vstopi v odnos – proces. Takrat je tudi pripravljen na spremembe, na moje sugestije, predloge, na moje vodenje. Po letih dela sem ugotovila, da se pravzaprav enak proces odvija tudi v meni. Tudi jaz potrebujem čas, da učenca spoznam, se nanj navadim in uglasim. Prepoznala sem, da oba potrebujeva, da se »tipava«. Na nekaj začetnih srečanjih poleg družabnih iger in drugih (spoznavnih) aktivnosti, ki jih pripravim, uporabljam tudi naravne materiale. Na mizi v kabinetu imam nastavljene školjke različnih oblik in velikosti, kamne različnih barv, poldrage kamne in kristale, semena buč, žit in avokada, skelete morskih ježkov in zvezd, puščavski pesek, v kozarčkih začimbe in posušene vrtnice ter še druge plodove. V posebni posodi so školjke, na katere sem napisala različne pozitivne misli (Dobro mi gre. Zmogel bom. Lepa sem. Verjamem vase …). Naravni materiali so izkazali, da že po svoji naravi ne morejo biti preveč vsiljivi in tuji, hkrati pa so za otroke zelo privlačni in zato primerni za vzpostavljanje prvega stika. Materiali so nastavljeni na mizi in otrok jih izbira po svoji želji. Navadno mu niti mize ni potrebno pokazati, saj nekateri kar sami stopijo k njej. Vse lahko vzamejo v roke in procesa ogledovanja nikoli ne prekinem. Tako včasih dlje časa stojiva skupaj ob mizi, ali pa se umaknem in pustim učenca samega. Odzivi učencem so zelo različni. Nekateri tiho pregledajo vse, a nič ne vzamejo v roke, drugi tiho vzamejo vse v roke, tretji imajo že prvič veliko vprašanj (kdo mi jih je dal, kje sem jih našla, kakšni so bili, ko sem jih našla, kje sem jih kupila, ali bi jih lahko našla v bližnjem gozdu, …), nekateri si vzamejo več časa, drugi so hitri in površni. Skozi čas sem se ob njihovih različnih odzivih učila tudi sama. Sprva se mi je včasih zdelo škoda časa, saj bo ura hitro minila in midva ne bova nič naredila (večen strah učiteljev). Potem sem dojela, da stvari ne morem prehitevati in, da na racionalni ravni lahko narediva veliko, a če otrok ni sproščen, se ne more učiti, vsebine se ne dotaknejo njegove notranjosti in takrat so vse moje besede in pripravljene aktivnosti zaman. Dojela sem, da pustiti otroka, da stoji ob mizi kolikor hoče dolgo, pomeni prvi korak k sprejemanju njega, njegovega ritma, njegovega načina spoprijemanja z novimi situacijami. Hkrati je tudi opazovanje delo, ki mi odstira pogled na to, kako se ta učenec vede v novih okoliščinah, kako sam vstopa v odnos, koliko časa potrebuje, kako vpraša, kaj vpraša, kaj pove, koliko deli sebe in svoje izkušnje … Priznam, da mi je bilo na začetku včasih težko, ko je trajala dolga tišina. A tudi to je bila priložnost, da sem se naučila, da je včasih tišina bolj zgovorna kot tisoč besed. Prepoznala sem, da četudi so nekateri učenci ob mizi dolgo stali v tišini, to ni bilo nedelo, saj so v njih potekali močni procesi. Pogosto pa je bila tudi v meni na preizkušnji potrpežljivost in sprejemanje (predvsem sprejemanje tišine, saj mi je pogovor bližji in bolj sprejemljiv od tišine). Mehek vstop v odnos, mi je omogočil, da sem tudi sama prišla v stik s tistim, kar se je ob tem konkretnem otroku dogaja v meni. Ta stik mi je pomagal, da sem bila do otroka lahko bolj iskrena, da je stekel bolj na tega konkretnega učenca osredinjen učni proces. Ob tem sem postala bolj pogumna, da še naprej raziskujem, kaj naravnega še lahko ponudim učencem. Nedolgo nazaj me je prijetno presenetil posnetek Moje srečanje z brinom (Rebula, 2018), ki sem ga uporabila kot uvod v pogovor o ranljivosti. Ko sem postala bolj pogumna, sem v začetku ure učencem ponudila tudi preproste jogijske vaje. Znane so številne prednosti joge kot so izboljšanje motoričnih in koordinacijskih spretnosti, izboljšanja pljučne kapacitete, večja zbranosti, zavedanje in obvladovanje telesa, dvig samozavesti in telesne moči ter drže in še mnoge (Božič, 2012). Na internetu sem poiskala slike, jih natisnila in pripravila ležalne podloge. Ker tudi sama obiskujem jogo, sem učencem lahko posredovala nekaj začetnih navodil. Z mlajšimi učenci sem tako na začetku ure izvedla nekaj jogijskih vaj. Nekateri učenci so sami izrazili željo, da prvih nekaj trenutkov vsake ure nameniva tem vajam. Poleg zgoraj omenjenih prednosti jogijskih vaj, sama bistvo izvajanja kratkih asan na urah dodatne strokovne pomoči vidim predvsem v poglabljanju vezi z učencem. Smešno in zabavno je izvajati različne asane ter opazovati nerodnost, ki se dogaja. Navduši in spodbuja pa tudi opažanje napredka. Poleg tega so tu tudi spontani dotiki, ki zbližujejo. Zabavanje otrok ob jogijskih asanah in opažanja, da se ob njihovem izvajanju res sprostijo in koncentrirajo, me je spodbudilo, da bi našla še kaj podobno preprostega. Na internetu sem naletela na posnetke sproščanja z zvokom. Nekaterim učencem so te vaje zelo všeč in predstavlja zanimivo popestritev ure, predvsem kadar so napeti, imajo slabo koncentracijo, nemirni, utrujeni od dela ali neopredeljivo vznemirjeni. Ob zvoku iz posnetka tudi sama oba glasno izvajava te zvoke, kar deluje sproščujoče.

Za konec bi povzela še prednosti, ki sem jih prepoznala pri uporabi naravnih materialov na (prvih) srečanjih z učencem:

Za učenca:

  • ima čas, da se v svojem ritmu prilagodi, privadi, uskladi z novim učnim okoljem;
  • možnost spoznavanja drug drugega in približevanja na indirekten način (učenec se ima možnost izogniti prehitremu direktnemu razkrivanju sebe);
  • fokus pogovora je usmerjen stran od učenčevih težav (na katere je pogosto opozorjen že v razredu; učenčeva motnja ni osrednji predmet odnosa);
  • možnost povezovanja in iskanja skupnih interesov, zanimanj, izkušenj;
  • možnost soustvarjanja spoznavnega procesa (večja svoboda kot pri bolj strukturiranih dejavnostih);
  • krepitev pozornosti in koncentracije;
  • osredotočenost na tukaj in sedaj;
  • ozaveščanje zaznav in občutkov;
  • krepitev komunikacijskih spretnosti.

Za mene kot izvajalko:

  • priložnost za opazovanje otroka in prepoznavanje njegovih značilnosti;
  • čas za usklajevanje z otrokom (navajanje na otroka);
  • čas za prilagajanje tempa in vsebine dela oziroma pogovora;
  • čas za sprotno samopresojo zaznavanja in razumevanja učenca;
  • usklajevanje na otrokove načine odzivanja in na učenca osredinjen učni proces;
  • osredotočenost na tukaj in sedaj;
  • postavitev odnosne komponente v ospredje.

Prepoznala sem, da so naravni materiali in preproste telesne tehnike same po sebi tako bogate in se na naraven način dotikajo notranjosti vseh nas, da ob njih niso potrebne dodatne besede. Na drugi strani pa so naravni materiali lahko neskončno polje pogovora, kar še kako pride prav za tiste bolj nemirne otroke. Takrat nama pogovori o teh materialih pomagajo tudi spoznavati drug drugega. Sami naravni materiali so primernejši za prva srečanja, ko je otrok še na »preži« in je lahko v tišini. Jogijske tehnike, delo z glasovi pa lahko v uro vključimo kasneje, ko učenca bolj poznamo in lahko predvidimo ali ga take oblike dela ne bi spravile v preveč nelagoden položaj. Predvsem pa se mi zdi pomembno, da poleg tega, da smo pri delu kreativni, je še pomembnejše, da smo uglašeni sami s seboj in, da v tistem kar delamo in ponujamo otrokom sami vidimo smisel in vrednost.

Literatura:

  1. Božič, U. (2014). Pravljična Joga: priročnik za vadbo joge za otroke, stare od 2 od 5 let. Ljubljana: Mladinska knjiga
  2. Čačinovič Vogrinčič, G., (2008). Soustvarjanje v šoli: učenje kot pogovor. Ljubljana, Zavod RS za šolstvo.
  3. Rebula, A. (2018). Moje srečanje z brinom. Video posnetek (Pridobljeno 12.2.2018)
  4. Slike za jogijske položaje (Pridobljeno 12.2.2018) http://www.lifehack.org/355326/12-illustrations-teach-kids-yoga-poses
  5. Zvoki za sproščanje: Tai Chi in Qigong Ljubljana – Šola zdravilnih kitajskih veščin https://www.youtube.com/watch?v=vSIRLrjeypg (Pridobljeno 23.3.2018)

clip_image002Slika 1. Na mizi naravne materiale menjavam, da je vedno znova zanimiva

Na mizi naravne materiale menjavam, da je vedno znova zanimiva.