U zagrljaju suvremene tehnologije

simona_dekalan

Simona Dekalan

Moj doprinos govori o tome, kako nastojimo biti u koraku s vremenom s grupom nadarenih učenika, da naučimo kako koristiti suvremenu tehnologiju kod rada s tim učenicima.

Interaktivne ploče se kao pomoćno sredstvo u procesu obrazovanja koriste već dugi niz godina. S tehnološkim razvojem tih ploča, povećala se je i njihova primjenjivost i upotrebljivost u širokom spektru poučavanja. Pionirski modeli bili su revolucija u nastavi ali korisničko iskustvo nije bilo dorađeno. Učenici su u početku bili oduševljeni tehnološkim inovacijama, ali zbog toga je nedostajalo odgovarajućih digitalnih sadržaja za učenje, a učinkovitost upotrebe je zbog toga još uvijek bila nedovoljna.

Danas je na raspolaganju velika količina kvalitetnog digitalnog sadržaja, nastavnici se podučavaju e-udžbenicima, e-knjižicama, a istovremeno se znatno poboljšao način korištenja sadržaja i interaktivnih ploča. Materijal za učenje može se dostaviti brže, eksplicitnije, djelotvornije i zanimljivije.

Daroviti učenici koji već koriste modernu tehnologiju, zahtjevniji su i puni očekivanja kada konzumiraju nova znanja. Stoga je rad s interaktivnom pločom u satima rada s darovitim učenicima vrlo atraktivan, dinamičan i u većoj mjeri zadovoljava njihovu potrebu za nadogradnjom znanja.

Ključne riječi: interaktivna ploča, pametna tablica, digitalizacija, glasački uređaj.

Uvod

U zadnjem desetljeću škole su masovno investirale u nove tehnologije, pomagala za poučavanje, među njima i interaktivne ploče. Ali gorko saznanje je, da se tehnologija u mnogim razredima na žalost ne upotrebljava na očekivani način. Ta tehnološka tečevina se puno puta koristi isključivo kao funkcija projektora i projekcijskog platna. Vjerojatno je jedan od razloga i pomanjkanje znanja i vještina od strane učitelja, što je povezano sa digitalnom pismenošću. Namjena ovog referata je povećati svjesnost o upotrebljivosti i učinkovitosti takvog tehnološkog pomagala, kao što je interaktivna ploča.

Škole su u zadnjem desetljeću investirale ogromno novaca ali nastavnici ne uspijevaju iskoristi taj uložak. Osobno bih tu činjenicu većinom pripisala pomanjkanju osposobljenosti nastavnika i pedagoga i njihovom pomanjkanju spremnosti pri usvajanju novih vještina, koje donose digitalizacija naših života u današnjem vremenu. Zbog toga nastaje digitalni ponor između učenika i nastavnika, a smanjiti ga mogu samo zadnji s mijenjanjem svojih navika, načina rada i prilagođavanjem. To je za njih nužno, bez obzira na osobnu zainteresiranost, spremnost, radni staž i starost.

U 2004. godini u osnovnoj školi u Sloveniji bila je namještena prva interaktivna ploča (tri godine prije dolaska prvog iPhone-a), a u 2006. i 2007. broj interaktivnih ploča se je znatno povećao. Uz to je nužno naglasiti činjenicu, da kupovina tih ploča većinom odražava samoinicijativu škola i općina. Činjenica, da je puno interaktivnih ploča namještenih upravo u osnovnim školama pri razrednoj nastavi nije zanemariva, jer upravo zbog razmjerno jednostavnog upravljanja istima, s njima mogu raditi već i mlađa djeca, također djeca u vrtićima (Zadravec Mateja, diplomski rad, 2011).

Moja velika prednost je, da sam i sama oduševljena tehnološkim novostima. Uvijek sam bila među prvim korisnica različitih tehnologija, kao što su bili na primjer videorekorder, videokamera, računalo, digitalni fotoaparat, mobilni telefon, pamSlika1etni telefon, tablica.
Zato sam bila jako oduševljena viješću, da će škola gdje sam zaposlena, investirati u interaktivne ploče, o kojima sam imala mogućnost puno toga pročitati na Internetu, a i čuti nekoliko iskustava od kolega i kolegica iz drugih škola u Sloveniji.

Slika 1. Interaktivna ploča u učionici

U našoj školi smo u interaktivne ploče investirali već relativno rano, a isto tako smo ih u nekom vremenskom razdoblju integrirali u sve razrede. U 2010. godini dobila sam, na moje veliko veselje, u redovnu upotrebu prvu interaktivnu ploču za pomoć pri razrednoj nastavi. Ta je ploča u osnovnoj konfiguraciji od proizvođača Hitachi, sa programskom opremom StarBoard, te posebnom elektronskom pisaljkom Stylus-pen za upravljanje table.

Novu ploču sam s oduševljenjem počela upotrebljavati pri nastavi i još uvijek to činim. Priznajem, da me je oduševljenje katkada i prošlo, kad sam se na primjer susrela s izvjesnim tehnološkim ograničenjima, kao i s fenomenima koji nisu vezani na tehnologiju samu, nego prije svega na doživljavanje tehnologije od strane učenika.

Moje opće oduševljenje visokom tehnologijom i pretežno pozitivna iskustva upotrebe, potaknuli su me k daljnjemu istraživanju i eksperimentiranju. Zanimalo me je, kako se učenici odazivaju na pojedine nove tehnološke mogućnosti, koji načini garantiraju bolju koncentraciju i bolje učinke pri učenju u usporedbi s tradicionalnim načinom poučavanja i koji imaju manje i koji su nedostatci istih.

Istodobno sam istraživala i koje su dodatne mogućnosti i proširenja postojeće konfiguracije ploče, te kakve su možebitne alternativne tehnologije. Među proširenjima osnovnog modela su mi bili jako zanimljivi glasački uređaji i dodatne upravljačke tablice za učenike.
Zbog relativno visokih troškova mogućih dodatnih investicija, takvo sam razmišljanje o proširenju stavila na stranu, ali želja uvođenja takvih mogućnosti je ostala.

Interaktivna ploča koju upotrebljavam ima i nekoliko tehnoloških pomanjkanja, koju današnje ploče više nemaju. Za upravljanje Hitachi ploče, moguće je upotrebljavati isključivo samo pisaljku Stylus, ali nije na primjer moguće pisanje prstima. Isto tako je moguće pisanje samo jednom pisaljkom istovremeno. Novije interaktivne ploče podupiru „multi-touch“ tehnologiju, koja ne iziskuje posebnih pisaljki, pa tako može po tabli pisati više osoba istodobno i to sa svojim prstima ili običnim pisaljkama.

Puno učenika ima u trenutnoj konfiguraciji probleme s pisanjem Stylus pisaljkom, koji zbog prirode prikaza slike sa projektora uz pisanje radi sjenku. Taj nedostatak otpravljaju napredni (ali danas već dosta skuplji) modeli ploča bez projektora, kojeg nadomješta aktivni OLED zaslon, koji je ujedno i platno ploče.

Rad s interaktivnom pločom pri nastavi

Redovito koristim interaktivnu ploču pri razrednoj nastavi, gdje se najbolji učinci predavanja nastavnog materijala prikazuju od samog početka. Općenito, pozitivni učinci mogu se sažeti kako slijedi:

  • Pažnja i motivacija za praćenje nastavnog materijala su se povećali, čak i kroz prisutnost želje za testiranjem pisanja na interaktivnoj ploči.
  • U usporedbi s tradicionalnim učenjem nastavnog materijala, učenici su se očito bolje sjećali građe, koja se uglavnom pokazivala u ispitivanju znanja.
  • Lekcije se mogu uvelike poboljšati dodatnim materijalima i multimedijskim dodacima (slike, zvukovi, snimke), a multimedija ima veliki utjecaj na bolje razumijevanje i pamćenje građe.
  • Koncentracija učenika je obično poboljšana i produljena, tako da se građa može brže obraditi bez nepotrebne optimizacije.
  • Mogućnost pohranjivanja bilješki i materijala u elektroničkom obliku u svrhu bolje sljedivosti ili dijeljenja materijala za učenike koji su, na primjer, nedostajali tijekom lekcije.

U mnogim slučajevima sam sadržaj interaktivne ploče pripremam sama, a zajednica korisnika je već dovoljno široka da si je moguće pomoći i s drugim javno dostupnim i besplatnim sadržajima za podučavanje. U nastavku navodim samo nekoliko slovenskih mrežnih lokacija koje nude besplatne e-materijale za rad s interaktivnom pločom i najčešće ih koristim:

Glasački uređaji i tablice za upravljanje danas

Ulaganje u originalne uređaje za glasanje i upravljačke tablice bilo je prilično visoko na početku faze implementacije ove vrste digitalne tehnologije, dok su dodatni uređaji imali ograničenu funkcionalnost i djelovali su samo u kombinaciji s određenom interaktivnom pločom. Održavanje je također bilo izazov, budući da je došlo do kvarova zbog rukovanja, čestih promjena baterija i slično. Međutim, ova proširenja uglavnom pridonose razini interaktivnosti u poučavanju nastavnog materijala u razredu. Interaktivnost u svom radu ne razumijem samo kao utjecaj učitelja na sadržaj ploče, a ploča se odaziva na mene, nego isto tako da i učenici s klupe imaju jednake šanse utjecati na sadržaj.

Danas se originalni uređaji za glasanje i upravljačke tablice mogu u potpunosti zamijeniti pametnim telefonima, a funkcionalnost bi još i presegnuli. No, za nastavu u učionici u kojoj sva djeca još nemaju pametne telefone (a njihova upotreba je također zabranjena u našoj školi), oni ne mogu zamijeniti klasične originalne uređaje za glasovanje i upravljačke tablice.

Stoga sam njihovu ulogu zamijenila već spomenutim multifunkcionalnim Android tablicama i instaliranjem aplikacija koje su potpuno neovisne o radu interaktivne tablice i također omogućuju potpuno nove dimenzije korištenja. Između ostalog, korištenjem aplikacija kao što su Mentimeter i Classkick, te su tablice pružile potpuno istu funkcionalnost kao one koje pružaju izvorni uređaji za glasovanje i upravljačke tablice, dok je istovremeno upotrebljivost interaktivne ploče dodatno proširena.

Kod testiranja funkcionalnosti glasanja s tablicama uočila sam, da je najveći nedostatak originalnih glasačkih uređaja tempo glasovanja (ili tempo interaktivnosti), koji ne dopušta svakom učeniku da radi svojim tempom. U ovom slučaju, tempo rada može dati samo nastavnik (za razliku od mogućnosti koje daje tablica Androida u odnosu na navedene aplikacije).
Najveći nedostatak originalnih upravljačkih tablica je ograničeno upravljanje samo jednim identičnim sadržajem, koji se istovremeno prikazuje na interaktivnoj ploči.
Vlastita brzina je također vrlo važna u radu s talentiranim ljudima, jer to eliminira čimbenik moguće dosade i nedostatka koncentracije. To također uzima u obzir individualnost učenika s posebnim potrebama kako bi se spriječila tjeskoba i gubitak motivacije.

Zaključak

Brz razvoj suvremene tehnologije, posebice pametnih telefona, pametnih satova i tablica, stvara još veći pritisak na razvoj boljeg upravljanja interaktivnim pločama, razvoj dodatnih (obično neovisnih) aplikacija i mogućnost dinamike razmjene poruka, koja neće zahtijevati dodatni rad s pripremom materijala, a nastavnicima će se to olakšati.

Svaki novi tehnološki dobitak najprije logički stvara vrlo veliki interes, koji se onda izravnava na stvarnoj razini. Ako se pokaže da je tehnologija korisna i ima potencijal za poboljšanje, ona će se ponovno početi stjecati interes za nju, kako se slabosti počinju rješavati i pokazuje se novi prostor za inovacije.

Činjenica je da interaktivne table češće koriste mlađi učitelji i, u pravilu, rijetki stariji učitelji s dužim radnim stažem. Međutim, interaktivne su ploče primjer modernije tehnologije koja učiteljima daje kredibilitet, jer su danas učenici u osnovnoj školi općenito puno pismeniji od odraslih u srednjim godinama što se tiče digitalnih tehnologija. Kako bi se sačuvala vjerodostojnost učiteljske uloge, svaki će učitelj morati nadopuniti svoje vještine poučavanja i, pored zelene ploče i krede, uključiti i oruđe moderne visoke tehnologije.

IKT (izobraževalno komunikacijska tehnologija) in glasba

mojca_kruh

Mojca Kruh

Uvod

V prispevku bom predstavila načine dela in vsebino dejavnosti pri pevskem zboru in Orffovem krožku s pomočjo IKT.

Obiskovanje pevskega zbora je zelo koristno za življenje pevcev. Sodelovanje v pevskem zboru daje posamezniku občutek povezanosti z ostalimi pevci in pripadnost skupini. Vpliva na čustva, domišljijo in razum. Pomaga k izboljšanju kakovosti življenja, saj omogoča skrb za telo, razvoj pevskih sposobnosti, krepi samozavest, omogoča učenje ustrezne komunikacije in širitev socialnih mrež. Otroci v pevskem zboru lahko zadovoljujejo svojo potrebo po povezanosti, pripadnosti, zabavi in učenju. Izrednega pomena pa je tudi medgeneracijsko sodelovanje učencev.

Pomemben del pri pevskem zboru odigra tudi zborovodja. Zborovodja se pri svojem delu poleg različnih vidikov strokovnega glasbenega dela srečuje tudi z različnimi problemi. Tako mora poleg glasbene stroke obvladati tudi skupinsko dinamiko, imeti mora čut za ljudi, jih razumeti ter jim znati svetovati pri različnih težavah in preizkušnjah ter obvladovati stresne situacije. Vse to pripelje do vzdušja, ki omogoča kakovost, zaupanje in razumevanje, obenem pa spodbuja delo ter individualizacijo.

image

Poleg vodenja pevskega zbora na šoli vodim tudi interesno dejavnost Orffov krožek, ki tesno sodeluje s pevskim zborom.

Preko izkušnje petja v zboru in preko Orffovega krožka spoznavajo glasbo, jo vzljubijo in do nje oblikujejo nov odnos. Vse to vpliva na njihovo vsakdanje življenje in na nek način s tem petje prenašajo v prihodnost.

Pri svojem delu sem pri učencih zasledila različne posledice petja in igranja na glasbila:

  • sprostitev;
  • ustvarjalnost;
  • razvijanje glasovne in muzikalne sposobnosti;
  • urjenje glasbenega spomina, besednega zaklada;
  • pravilno dihanje, ki je osnova za pravilen in zdrav način govora;
  • izkušnja posebnega socialnega okolja;
  • občutek uspešnosti slehernega posameznika;
  • medgeneracijsko povezovanje;
  • dobro počutje in varnost v skupini.

Zelo pogosto se pri samem pouku in interesnih dejavnostih na šoli srečujem s socialno in čustveno neprilagojenimi in nemirnimi učenci, pogosto tudi z učenci z učnimi in drugimi težavami. V zbor pridejo z različnimi sposobnostmi, pričakovanji in razlogi. Nekateri iz ljubezni do petja, drugi zaradi druženja, tretji zaradi kakovostnega preživljanja prostega časa … Vsem pa je skupno to, da se v skupini dobro počutijo.

Na podružnični šoli že več let vodim pevski zbor in Orffov krožek, kamor se vključujejo različni učenci. Interesni dejavnosti obiskuje 35 učencev (od prvega do petega razreda), kar je polovica vseh učencev na šoli. Učenci imajo dve uri na teden pevski zbor in dve uri na teden Orffov krožek. Da delo poteka optimalno, nemoteno, čim bolj sproščeno in varno, jim ponudim različne aktivnosti, pri katerih je vsak posameznik pomemben, vključi pa se lahko po želji in po svojih sposobnostih. Skupaj skrbimo za dobro delo pri pevskem zboru in Orffovem krožku tako, da se učimo drug od drugega tudi s pomočjo izobraževalne komunikacijske tehnologije (IKT). V nadaljevanju bom predstavila svoje izkušnje in nekaj takih aktivnosti.

1. Na vajah se upevamo s pomočjo posnetkov, na katerih učenci izvajajo dihalne in upevalne vaje. Te vaje posnamemo z učenci različne starosti, nato si jih pri urah skupaj imagepogledamo in jih izvajamo. Za pomoč je učencem »semafor«, ki jim nakazuje, kdaj so tiho in poslušajo in kdaj ponovijo oz. zapojejo določeno vajo. Velikokrat so prav učenci, ki imajo čustvene in socialne primanjkljaje, zelo uspešni pri tej vaji, kar krepi njihov občutek uspešnosti in motiviranost za nadaljnje delo. Sčasoma se večkrat sami javijo, da si želijo posneti upevalno vajo.

2. Na podoben način starejši učenci (iz četrtega in petega razreda) posnamejo tudi melodijo in petje nove pesmi. Ob posnetku se nato skupaj učimo. Učenci se prostovoljno javijo za izvajanje in snemanje posamezne vaje. Pri tem se nikogar ne izpostavlja. Opažam, da se učenci, ki se pri rednem pouku težje vključijo v delo, tukaj lažje sprostijo in bolj samozavestno nastopijo.

3. Delo na vajah si popestrimo tudi z glasbenimi kartončki. Na začetku vsake ure razdelim kartončke z notami, samo na enem pa je tudi mikrofon. Kdor dobi ta kartonček, si izbere imagekaterokoli pesem, ki jo vsi zapojemo na začetku in na koncu vaj. Učencem zelo veliko pomeni, da lahko »vodijo« celo skupino in ji določijo, katero pesem bo pela. Hkrati ob tem čutijo pripadnost skupini in dobijo izkušnjo, da jih skupina sprejema ne glede na to, katero pesem izberejo.

4. Veliko nastopamo v šoli in kraju. Z nastopi si učenci krepijo samozavest, premagujejo strah pred javnim nastopanjem … Poleg tega je posebne vrste doživetje tudi čas pred in po nastopu. Vse nastope snemamo in si jih kasneje na vajah pogledamo in analiziramo. To nam je v pomoč pri nadaljnjem delu. Na posnetkih opazujemo vedenje nastopajočih, držo, mimiko, petje … Učenci imajo tako tudi priložnost, da se na nek nov način srečujejo s samimi seboj.

5. Zelo pomemben del pevskih vaj so tudi rojstni dnevi učencev. Vsak, ki ima v tekočem tednu rojstni dan, si lahko izbere svojo glasbeno didaktično igro, jo vodi in postavlja svoja pravila. Na tak način izrazimo pomembnost tega člana in mu izkažemo pozornost. Član pa dobi priložnost, da krepi svoje odzivanje in vodenje, ko je izpostavljen.

6. Pevski zbor in Orffov krožek se med seboj dopolnjujeta in nadgrajujeta. Pri Orffovem krožku uporabljamo računalniški program Sibelius 7 za pisanje enostavnih spremljav za pesmi, ki jih pojemo pri pevskem zboru. Le malo učencev obiskuje glasbeno šolo ali ima doma kakšen instrument, zato delo poteka počasi, ker se učimo tudi osnov glasbene teorije. Učenci so ob takem načinu dela veliko bolj zbrani, učinkoviti, motivirani in pripravljeni za delo. Delo je dinamično, zahteva razmišljanje in aktivno sodelovanje vseh učencev. Tako učenje nima prostorskih in časovnih omejitev in se ne konča s šolskim letom, ampak se leto za letom dopolnjuje in utrjuje. S temi spremljavami spremljamo potem tudi pevski zbor.

imageimage

7. Učenci tudi veliko ustvarjajo in improvizirajo na glasbilih ob slikah, kjer se lahko popolnoma sprostijo in preko tega izražajo svoje počutje oziroma čustva, tako pozitivna kot tudi stiske in negativna čustva. Instrumente si vedno izberejo po svojih željah. Na voljo imamo zelo veliko ritmičnih in melodičnih Orffovih instrumentov, da z izbiro ni težav. Pri takem delu oziroma pri uporabi različnih ustvarjalnih pristopov je važen proces dejavnosti in ne le njen končni rezultat. Vse aktivnosti so zelo uporabne kot didaktični material pri samem pouku glasbe.

Zaključek

Z glasbo si učenci utrjujejo delovne navade, učijo se discipline in ustvarjalnega sobivanja. Spodbuja veselje do življenja in daje izkušnjo osebne rasti znotraj skupnosti. Učencem omogoči, da si, znotraj varne, interesno oblikovane skupine, pridobijo veščine in znanja, ki jim bodo v pomoč v različnih situacijah v vsakdanjem življenju. Oblikuje pa tudi tiste drže in navade, ki so potrebne za odgovorno prevzemanje nalog v življenju. S takimi interesnimi dejavnostmi učencem pomagamo k celostnemu čustvenemu, kognitivnemu, psihomotoričnemu, socialnemu in duhovnemu razvoju. Menim, da sistematična glasbena in pevska vzgoja pomembno prispeva k etičnemu in duhovnemu, posredno pa tudi k socialnemu in gospodarskemu napredku družbe.

Učencem, ki obiskujejo pevski zbor in Orffov krožek, sem zastavila pet vprašanj. Odgovori, ki sem jih dobila, so potrditev, da je taka interesna dejavnost zelo dobrodošla in pozitivno vpliva na učence. Tudi učenci, ki se socialno ali čustveno težje vključijo v delo, so mi dali pozitivno povratno informacijo. Spodaj so na kratko zapisane oziroma povzete njihove misli.

1. Kaj ti predstavlja petje?
Metuljčke, srečo, umiritev, veselje, zbranost, postati zvezda; je kot najboljši prijatelj, je nekaj, kar je nebeško lepo …

2. Na kaj se spomniš ob besedah „pevski zbor“?
Na predstave, oder, uživanje, sonce, učenje novih pesmi, posluh, prijatelje.

3. Kako se počutiš, ko poješ?
Kot da bi letela na svojih sanjah, neučakano, odlično, super, svobodno, uspešno, sproščeno.

4. Kako se počutiš, ko igraš na Orffova glasbila?
Takrat pozabim na ocene in šolsko leto; kot da bi se mi uresničila želja; sproščeno, čarobno, odlično, prijetno, zabavno.

5. Kako bi po tvojem mnenju moral vaditi, da bi lepše pel?
Moral bi stopiti na stol in se prepustiti užitku ter peti, vaditi pred starši, pred televizijo, visoko in nizko, s knjigo z besedili, vaditi bi moral solmizacijske zloge.

Literatura

  1. Kolar, M. (2008). Interesne dejavnosti za 9-letno osnovno šolo: program osnovnošolskega izobraževanja. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo, znanost in šport: Zavod Republike Slovenije za šolstvo.
  2. Učni načrt za glasbeno vzgojo, 2001.
  3. Žvar, D. (2003). Koncept. Razširjeni program: program osnovnošolskega izobraževanja. Pevski zbor. Ljubljana: Ministrstvo za šolstvo, znanost in šport: Zavod Republike Slovenije za šolstvo.

ICT in Education Leaders Conference

Ohrid, Republika Makedonija, 7. – 9. lipnja 2010.

zeljka_knezovic

Željka Knezović

Konferencija na kojoj sam sudjelovala okupila je dvjestotinjak ljudi iz 25 europskih zemalja, a organizirali su je makedonsko Ministarstvo obrazovanja i Intel.

Na konferenciji je predstavljen program i veliki projekt koji su Ministarstvo obrazovanja i Ministarstvo informatike Republike Makedonije u suradnji s tvrtkom Intel pokrenuli još prije 3 godine. U sklopu projekta srednje su škole opremljene s 55 000 radnih stanica (poput tankih klijenata koje možemo vidjeti u hrvatskim školama), 22 000 prijenosnih računala podijeljeno je učiteljima i nastavnicima, a škole su dobile 880 pisača i 564 LCD projektora te 433 multifunkcionalna uređaja (naziv za mala prijenosna računala za učenike nižih razreda osnovne škole). S obzirom na broj učenika koji pohađaju makedonske osnovne i srednje škole, ovim projektom Makedonija je došla na vrlo visoko mjesto, gledajući sa statističke strane, pa na 4 učenika ide 1 računalo (dok je u Hrvatskoj po istoj statistici 10 učenika po jednom računalu). Portal koji je okuplja učitelje i nastavnike u Makedoniji nalazi se na adresi www.skoool.mk.

Republika Makedonija ima nešto drugačiji način organizacije informatike u školama te je trenutno informatika redovni predmet od 5. do 8. razreda u osnovnoj školi, dok je u nižim razredima izborni predmet. Od iduće školske godine planira se uvesti kao redovni predmet već od 1. razreda osnovne škole.

Također smo imali priliku posjetiti jednu makedonsku osnovnu školu i sudjelovati u radu učenika u trećim i četvrtim razredima gdje su tijekom redovne nastave učenici koristili multifunkcionalne uređaje, tj. mala prijenosa računala koja su bežičnom mrežom spojena na internet. Na prijenosnim računalima instaliran je operacijski sustav Linux Ubuntu kao i svi ostali potrebni alati otvorenog koda. Za takav oblik nastave Ministarstvo je organiziralo osnovnu informatičku izobrazbu za učitelje razredne nastave.

Činjenica da je cijela struktura ljudi u Ministarstvu, počevši od samih ministara, toliko mlada da se u njihovim riječima mogao itekako osjetiti entuzijazam zbog brojnih aktivnosti, uvelike me iznenadila. Obrazovanju je posvećena velika pažnja i veliki su koraci napravljeni upravo u području IKT-a u obrazovanju.

Vama ostavljam da razmišljate i zaključite u čemu je ključ uspjeha – u mladim ministrima ili pametnije raspoređenim sredstvima, iskustvu koje se kopira od ostalih zemalja ili vlastitoj strategiji obrazovnog sustava …

Ono što je sigurno, jest činjenica da je oformljen jako dobar tim ministara i savjetnika koji znaju u kojem smjeru treba voditi svoju zemlju, posebice u području obrazovanja. No, ne mogu ne istaknuti kako je iskazana velika želja za suradnju s Hrvatskom kroz prenošenje iskustava u stvaranju obrazovnih sadržaja za učitelje i nastavnike kao i samih sadržaja koje predstavnici Ministarstva obrazovanja Republike Makedonije smatraju jako bogatim, zanimljivim i korisnim.

No, doći u Ohrid i ne posjetiti grad s 365 crkava, grad koji se prostire na obali predivnog jezera boje mora, punom bisera i odsjaja, bila bi prava šteta. Spojivši poslovno s ugodnim, posjetili smo Sv. Naum te crkvu Sv. Klementa na samom vrhu Ohrida, prošetali gradom koji odiše nekom čarobnom svježinom uz veliko gostoprimstvo domaćina i osjetili zvuk predivnih bisera iz dubina ohridskog jezera.